Prikaz knjige „Okean od papira 2: Muzej izmišljenih bića“

Kad jednu knjigu stvore dva pisca, to je onda koautorstvo, ali i kad su crteži u knjizi podjednako važni i podjednako prisutni koliko i sâm tekst, onda se za takvu publikaciju može reći da je plod koautorstva koje čine pisac i ilustrator.

Stoga i planirano šestoknjižje pod nazivom „Okean od papira“ treba posmatrati kao zajednički rad Zorana Penevskog i Dušana Pavlića, jer se Pavlićeve ilustracije tako skladno nadovezuju na tekst Penevskog i tako autentično dočaravaju ambijent u kome glavni junaci obitavaju, da je celu priču nemoguće zamisliti bez naizmeničnog preplitanja reči i slika.

Nakon prvog dela, naslovljenog kao „Knjiga Moći“, Penevski i Pavlić nastavljaju sa ostvarivanjem zamišljene heksalogije i čitaocima daruju njen drugi deo, pod nazivom „Muzej izmišljenih bića“, koji samo potvrđuje ono što se moglo naslutiti već na osnovu prvog dela: da će ovo biti jedan zanimljiv, uzbudljiv, pa i čudnovat serijal od šest knjiga namenjenih i deci i odraslima, odnosno svima sa nesputanom i bujnom maštom, koja će takva ostati i nakon Pavlićevih ilustracija, jer one su tu samo kao jedna asocijacija, a ne da bi do kraja dočarale magiju koju nosi tekst Zorana Penevskog – to dočaravanje i dalje je prepušteno samim čitaocima.

I tek će u saglasju piščevog teksta, ilustratorovih slika i čitaočeve mašte iskrsnuti jedan potpuno novi svet u kome jedni sa drugima sasvim uobičajeno obitavaju i stvarna i izmišljena bića, i ona koja nas neće začuditi i ona koja će možda izazvati naše podozrenje, naročito kad shvatimo da priča postepeno dobija zaplet ravan trileru i da se rešenje krije u zagonetkama koje glavni junak Tarvin mora da prepozna i odgonetne.

Prepun simbolike koja se krije u tekstu, otkriva preko pratećih ilustracija, a dešifruje putem čitaočeve mašte, „Okean od papira“ nas vodi u jedan svet koji je ionako prožet konkretnim simbolima, što vidimo već na osnovu imena pet gradova, čije ambleme čine likovi raznih životinja i koji zajedno sačinjavaju Petograd, mesto koje će nam čas delovati kao potpuna fantastika, čas kao ogledalo puke stvarnosti, a zapravo jeste spoj tih dveju suprotnosti, jer i u izmišljenim bićima, koliko god da su izmišljena, neodoljivo prepoznajemo postupke i osobine karakteristične nama ili nekom iz našeg neposrednog okruženja.

Odštampane tako da izgledaju kao da smo ih, na primer, kupili u nekoj knjižari u samom Petogradu, pri čemu im je svaka stranica ukrašena ornamentima kao u pravim bibliofilmskim izdanjima, knjige iz šestodelnog serijala „Okean od papira“ već nas svojim spoljnim izgledom uvode u bajkoviti svet koji opisuju, tako da je u pitanju jedan lep izuzetak kad o publikaciji možemo slobodno suditi na osnovu korica, tim pre što nas izgled knjige može samo naterati da se što pre udubimo u priču.

I kao što je potvrdila ono što se moglo naslutiti na osnovu prve knjige serijala, druga je knjiga istovremeno stvorila još veće nestrpljenje u iščekivanju treće knjige, pošto je očigledno da će sama priča tek dobijati na dinamici i nepredvidivosti, a izgleda da u Petogradu tek ima tajni koje treba razotkriti, što će čitaoci i moći da učine dok budu pažljivo čitali reč po reč nastalu iz pera Zorana Penevskog i pažljivo gledali (često mračne, ali i tada zanimljive) ilustracije Dušana Pavlića.

Autor: Dušan Milijić