Prikaz knjige Paula Koelja „Najviši dar“

Paula Koelja svi dobro poznajemo, njegov život i delo. Knjige su mu prevedene na 88 jezika i prodate u više od 320 miliona primeraka u više od 170 zemalja. Nema ko nije čuo za „Alhemičara“ za kojim su se ređali: „Brida“, „Priručnik za ratnika svetlosti“, „Veronika je odlučila da umre“, „Alef“, „Veštica iz Portobela“, „Peta gora“, „Jedanaest minuta“, „Preljuba“, „Dnevnik jednog čarobnjaka“ itd.

Henri Dramond britanski je mladi misionar koji je tog popodneva 1874, u prisustvu mnogo naroda koji je iščekivao govor proslavljenog propovednika, izrekao jednu od najlepših propovedi svih vremena. A došao je praktično, sportskim rečnikom rečeno, sa rezervne klupe, jer njegov poznati kolega tog dana pred okupljenom masom naroda nije mogao ni reč da kaže, budući napušten od Duha Svetoga, i umoran od napornog teškog rada i prekookeanskog putovanja. Iako nije doživeo brodolom, doživeo ga je izgleda u duši.

Henri Dramond, mladić koji je misionario u Africi, još uvek nezaređen, tanan, goluždrav, progovorio je tihim glasom i silnim odjekom, tako da je ostao dugo u srcima ljudi koji su ga tog popodneva slušali. Šesnaest godina kasnije njegova propoved je publikovana. I ostala zapamćena kao jedan od najlepših tekstova napisanih o ljubavi.

U svom obraćanju, on bez životnog iskustva, postavio je naglas pitanja o ljubavi, gledajući u nezadovoljna i razočarana lica okupljenih, promišljajući u okvirima poznatog, a to su stihovi Svetog pisma. Da li je ljubav jedna za sve ili ima hiljadu lica i oblika? Kod svakog drugačija. Ili svima ista? Sa kojim se osećanjima može upoređivati? Da li su to vera i nada? Još nešto? Lepota, milosrđe, ushićenje, zaljubljenost?

U delu „Najviši dar“ Henri Dramond je „Prvu poslanicu Korinćanima“, tačnije njen centar „Himnu ljubavi“ prepevao u prozu, i još poneke zlatne biblijske reči svog govora, koji je izgovorio pred najmasovnijom publikom koja je došla da čuje nekog drugog i nešto drugo, a čula je nešto što je dugo pamtila, a posle i zapisala kako bi ga otrgla od zaborava.

Taj auditorijum koji on nije ni mogao zamisliti ispred sebe uzneo se svojim ušima izvan svakodnevice, njegovim rečima o ljubavi. Kao da se u ušima slušalaca promenio pritisak, što se dešava tokom putovanja avionom, i oni su se obreli na jastucima oblaka, ne videći više svoje noge kojima gaze po zemlji.

Paulo Koeljo došao je do rukopisa Henrija Dramonda. Ili je to bilo obrnuto? Trenutak susreta bio je specijalno simboličan za Koelja jer mu se desio u važnom životnom trenutku. Prepevati i oživeti prepev prepeva može samo genije, mag literature, jer rezultat je fascinantan.

Ljubav je početak i kraj, a dokaz da ljubav jedina ostaje i nakon smrti je čudnovati susret dve srodne duše Henrija Dramonda i Paula Koelja, koji su živeli u dva različita vremena. Koeljo je još uvek ovde sa nama, na planeti Zemlji.

A njih dvojica, svesni da će jezici, znanja i proroštva proći, sve što je materijalno, sva bogatstva, imanja, raskoši, kao prolazne i propadljive blagodati, povezali su se sa Svetim apostolom Pavlom, čovekom koji je poverovao u Hrista, nakon što je progonio njegove sledbenike.

Dve srodne duše postale su tri, a tamo gde su tri, već vidimo mnoštvo i beskraj.

Henri Dramond je istovremeno autor i glavni junak kratkog romana Paula Koelja „Najviši dar“. Jer ljubav će nadživeti sve što posedujemo, ne samo materijalno već i spiritualno. Ona je odnos, veza koja spaja ljude i kad oni prestanu da postoje.
 
Autor: Silvana Hadži-Đokić
Izvor: Ekspres