Ovaj roman sam na čitalačku listu dodala nakon čitanja „Devojke sa bisernom minđušom“ i „Dame i jednoroga“ u kojima je u potpunosti došla do izražaja autorkina sposobnost da priču o umetniku ispriča kroz oči druge osobe.
Porodica Kelavej je spakovala sve što ima i iz malog mesta se preselila u London u osvit Francuske revolucije. Ocu Tomasu je obećan posao u cirkusu, a porodica otvara prodavnicu i ubrzo biva ponešena brzim ritmom predgrađa Lambat. Njihov komšiluk čini plejada zanimljivih i živopisnih likova, od uštogljene gazdarice gospođice Pelham preko ženskaroša Džona Estlija do Vilijema Blejka oko koga se ova priča i vrti. Deca Kelavejovih upoznaju komšinicu Megi Baterfild koja je odrasla u teškim uslovima Londona i koju njihovo nepoznavanje gradskog života privlači. Najmlađi sin Džem i ona se upuštaju u zajedničko istraživanje grada i počinju da se interesuju za svog komšiju, gospodina Blejka.
U vreme kada se roman odvija, Blejk je već objavio „Songs of Innocence“ („Pesme o nevinosti“) i radi na „Songs of Experience“ („Pesmama o iskustvu“). Autorka u prvom delu romana prikazuje nevinost dece (Mejsi, Džema i Megi) koju šokiraju Blejkova dela u nastajanju, dok u drugom Blejk sreće decu u „odraslijim“ situacijama čime roman svoj fokus pomera na iskustva odrastanja.
Dopada mi se kako je autorka čitaoca upoznala sa umetnikom u pogledu njegovog rada i motivacije. Blejkov lik je u drugom planu i pojavljuje se samo u ključnim trenucima kada deca doživljavaju iskustva koja ih vode ka odrastanju. Možda čak i deluje da je priča o porodici Kelavej mogla da bude ispričana i bez Vilijema Blejka, ali njegovo postojanje plete priču i vodi je ka vrhuncu.
Ritam romana se menja, prvi deo je sporiji i detinjastiji, čime se naglašava mladost glavnih junaka. Sa njihovim odrastanjem menja se i ritam, a samim tim i poruke koje roman nosi. Sam fokus romana je na liniji koja se nalazi između dva ekstrema. Blejk podstiče decu da o tome razmišljaju. Ako je nevinost na jednoj strani reke, a iskustvo na drugoj, šta je u sredini? Odgovor na to je, shvatićemo, život. Život nije crno ili belo, dobro ili loše, nevinost ili iskustvo, već kombinacija i fluidno putovanje između krajnosti. Mejsi je na početku veoma „nevina“, usput stiče iskustvo, ali nikada ne gubi dečju radost.
Ova ideja se može povezati direktno i sa Blejkovim knjigama. Reč je o raskrsnici odrastanja na kojoj lik otkriva da svet nije toliko jednostavan da bi se posmatrao kroz prizmu ispravnog i pogrešnog. Sive zone su veliki deo svakog odrastanja, a Mejsi, Džem i Megi to veoma brzo otkrivaju.
Sposobnost Trejsi Ševalije da tka svakodnevni život prošlih vremena kroz priču je neverovatan, zaista je pravi majstor zanata. Uživala sam u bogatim likovima koje je stvorila i koji su imali veoma važne uloge u knjizi. Iako je možda ritam na početku romana mogao da bude brži, što bi meni lično više odgovoralo, kada pročitate poslednju stranicu, sve kockice se sastave i jasno vam je zašto je autorka odlučila da na ovakav način ispriča priču. Još jedno izuzetno delo koje nam približava istorijske priče na veoma pristupačan način.
Izvor: samannelizabeth.wordpress.com
Prevod: Dragan Matković