Prema rečima teorijskog fizičara Karla Rovelija, vreme je iluzija. Naša naivna predstava o njegovom protoku nema nikakve veze sa fizičkom stvarnošću. Ako je verovati Rovelijevoj knjizi „Poredak vremena“, među iluzije čovečanstva možemo ubrojati i Njutnovo apsolutno vreme, dok Ajnštajnovo relativističko prostor-vreme možemo tretirati kao efikasnu simplifikaciju.
O čemu je onda ovde zapravo reč? Ovaj italijanski naučnik iznosi pretpostavku da je vreme samo kompleksna mreža događaja na koje ljudi projektuju sekvence prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ceo univerzum se pokorava zakonima kvantne mehanike i termodinamike, iz kojih proističe vreme.
Roveli je jedan od tvoraca i glavnih pobornika teorije kvantne gravitacije petlji, jednog od nekoliko aktuelnih pokušaja da se kvantna mehanika poveže sa opštom teorijom relativnosti. Iako kvantna gravitacija petlji, za razliku od znatno poznatije teorije struna, ne pokušava da bude „teorija svega“ iz koje bismo izveli fiziku elementarnih čestica i gravitaciju, radi se o ambicioznom pokušaju pomirenja fundamentalno različitih principa.
Inspirisan svojim radom u oblasti kvantne gravitacije, ovaj teoretičar iznosi ideju o „fizici bez vremena“. Na to ga je podstakla činjenica da neke od jednačina kvantne gravitacije (kao što je Viler-DeVitova jednačina koja pripisuje kvantna stanja univerzumu) mogu biti zapisane bez ikakvog pozivanja na vreme.
Roveli objašnjava da navodno postojanje vremena – koje u percepcijama i fizičkim opisima izražavamo matematičkim jezikom Njutna, Ajnštajna i Šredingera – proističe iz našeg neznanja. „Napred kroz vreme“ je oznaka za pravac u kome se povećava entropija, i pravac u kome mi prikupljamo informacije.
Knjiga je podeljena na tri celine. U prvoj, pod naslovom „Vreme se kruni“, Roveli pokušava da objasni kako etablirane fizičke teorije dekonstruišu naše zdravorazumske ideje. Ajnštajn nam je pokazao da je vreme samo četvrta dimenzija i da pojam „sada“ ne predstavlja ništa posebno; čak ni „prošlost“ i „budućnost“ nisu uvek ispravno definisane. Savitljivost prostora i vremena znači da se dva događaja, koji se odvijaju na velikoj udaljenosti, mogu odigrati jednim redom za jednog posmatrača, a obrnutim za drugog.
Roveli sjajno objašnjava klasičnu fiziku Njutna i Ludviga Bolcmana, i modernu iz ugla Ajnštajna i kvantne mehanike. Tu su i paralele sa termodinamikom i Bejsovom teorijom verovatnoće, koje se oslanjaju na koncept entropije, što znači da se mogu koristiti za potkrepljivanje stava da je vreme subjektivno obeležje univerzuma, a ne objektivni deo fizičkog opisa.
U drugom delu knjige, koji nosi naslov „Svet bez vremena“, Roveli ističe da elementarni činioci ovog sveta nisu čestice ili polja, već događaji (što je samo reč kojom imenujemo vreme i lokaciju na kojoj se nešto može dogoditi). Zadatak fizike je da opiše veze koje postoje među tim događajima. Roveli primećuje: „Oluja nije jedna stvar, već zbir događaja.“ Iz naše perspektive, svaki događaj deluje kao interakcija čestica na određenom mestu i u određenom trenutku, ali vreme i prostor se zapravo samo manifestuju iz interakcije događaja, kao i mreže kauzalnosti koja postoji između njih.
U poslednjem segmentu knjige, čiji je naslov „Izvori vremena“, Roveli rekonstruiše genezu naših iluzija iz ugla termodinamike i kvantne mehanike. Zaključuje da je čovekova percepcija protoka vremena u potpunosti uslovljena njegovom nesposobnošću da sagleda svet do najsitnijih detalja. Kvantna neizvesnost znači da mi nismo u stanju da znamo pozicije i brzine svih elementarnih čestica univerzuma. Kada bismo to mogli, ne bi bilo ni entropije ni raspredanja o vremenu.
„Poredak vremena“ je kompaktna i elegantna knjiga. Autor svako poglavlje počinje Horacijevim stihovima, a zatim svoje zavidno poznavanje materije vešto kombinuje sa stavovima filozofa Martina Hajdegera i Edmunda Huserla, sociologa Emila Dirkema, psihologa Vilijama Džejmsa i, u naučnim krugovima naročito popularnih, filozofa Hilarija Patnama i Vilarda Ormana Kvajna. Njegova knjiga sama po sebi laiku ne pruža dovoljno informacija na osnovu kojih bi samostalno mogao da donosi zaključke, ali upoznaje ga sa aktuelnim promišljanjima savremenih fizičara, koja su od suštinskog značaja za naše poimanje sveta.
Autor: Endru Džafi
Izvor: nature.com
Prevod: Jelena Tanasković