Ove godine sam pročitala
sve tri knjige iz serijala o Vilu Trentu i svaka mi se dopala na svoj način, ali nakon knjige „
Postanje“ moram da napravim pauzu od sumornog i nasilnog sveta koji Sloterova opisuje u ovim romanima.
Na početku knjige vidimo bračni par, penzionere Henrija i Džudit Koldfild, koji putuju u Džordžiju kako bi posetili svoju unučad. Na putu ka destinaciji udaraju u nešto što im se činilo kao jelen, ali kada su izašli iz automobila, videli su krvavu ženu kako gola leži na putu.
Vil Trent i Fejt Mičel iz Biroa za istragu Džordžije zadesili su se u bolnici kada je žrtva dovezena. Fejt se onesvestila dok je bila na dužnosti, a doktorka Sara Linton joj je saopštila tužnu vest: rana trudnoća joj se zakomplikovala zbog dijabetesa. Nijedna od ove dve dijagnoze nije pozitivna stvar kada se radi o poslu Fejt Mičel. Nakon što je krvava i onesvešćena žena dovezena u bolnicu, pažnja doktorke Sare Linton odmah je usmerena na ovu misterioznu žrtvu. Ono što doktorka odmah primećuje jeste da povrede koje žrtva ima nisu samo prouzrokovane udarcem automobila. Neko je ovu ženu na strašne načine mučio više od sedam dana.
Videći u kakvom stanju se nalazi žrtva, Vil je odlučan da ovaj slučaj dobije Biro za istragu, te odlazi na mesto nesreće, koje se nalazi na ivici šume. Lokalna policija mu zabranjuje pristup, ali Vil odlazi da istraži tu oblast. Otkriva podzemnu pećinu punu sprava za mučenje i mrtvu ženu obešenu o drvo.
Ovaj roman je odlično napisan, radnja je lepo osmišljena i odvija se dobrim ritmom. Nisam uspela da pogodim ko je ubica. Autorka vam drži pažnju detaljnim opisima zločina, kao i detaljima iz privatnih života likova. Vil, Fejt i Sara su dobro razvijeni likovi sa kojima ćete se saosećati, iako je Sarin unutrašnji monolog pomalo tužan, jer je njen suprug, važan lik iz serijala „Grand County“ ubijen u jednoj od prethodnih knjiga. Fejt je bila neprijatna i drska prema svim likovima iz knjige, zbog hormona i nivoa šećera u krvi. Kada ovo kažem, ne mislim da je bila razdražljiva jer je bila u PMS-u, nego se, od prve do poslednje strane, uvek istresala na nekoga.
Fejtino raspoloženje jedna je od stvari koja mi se nije dopala u ovoj knjizi, a osim Vila, Sare i ponekog svedoka ili osumnjičenog, svi ostali likovi su propaliteti – ubice, preljubnici, prostitutke, narkomani, policajci, pa čak i žrtve. Svi su loši ljudi. Izgleda da postoji vrlo malo onih koji u Atlanti u Džordžiji znaju šta je dobrota. Svi žele da budu najbolji i ne plaše se da gaze po mrtvima kako bi to ostvarili. Nije neuobičajeno da u krimi romanima naiđemo na zlobne likove, ali ako je ova knjiga slika današnjeg društva, onda nam je zaista potrebna nova kuga koja će nas istrebiti.
Najviše me je uznemiravalo to što su neki likovi bile majke male dece ili trudne žene. Takođe sam bila uznemirena zbog Fejt, jer je bila trudna, a radila je zahtevan i haotičan posao, na kom je provodila sate i sate. Otac deteta ju je ostavio, nema mnogo ljudi koji je podržavaju i suočava se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Ništa od ovoga nije ukazivalo na to da je pravi trenutak da rodi dete i zaista bih volela da taj deo nije uključen u knjigu.
A kad smo već kod toga šta bih volela, želim da Endži Polaski crkne već jednom. Vil zaslužuje da bude srećan, a sa svojom suprugom Endži to nikada neće biti.
Da li će vam se ovaj roman dopasti, zavisi od toga da li možete da podnesete detaljne opise zlostavljanja žena, razne druge zločine i glavnu junakinju kojoj ništa nije potaman. Priča je dobro osmišljena, ali na vama je da sami procenite šta mislite o ovoj knjizi.
Autor: Rejčel Poter
Izvor: allaboutromance.com
Prevod: Lidija Janjić