Prikaz knjige „Priče misterije i magije“: skrivanje i otkrivanje tajni

Jedan od najvećih literarnih užitaka leži u napetosti otkrivanja tajne. Pritom čak i nije važno je li tajna nešto fatalno što može uticati na sudbinu sveta i čovečanstva, ili je reč o sasvim maloj osobnoj prljavštini. Važan je značaj te tajne za najmanje dve suprotstavljene strane: za onog koji tu tajnu čuva i skriva, i za one koji su za otkrivanje te tajne vrlo zagriženo zainteresovani jer im možda, tako oni misle ili se paranoično u to sve više uveravaju, ona može uticati na život, i to do krajnje krajnosti, na samo njihovo postojanje.

Atmosfera tajnovitosti

Zato su oni koji tajnu čuvaju uvek podređena, progonjena strana, bez obzira kakvim ovozemaljskim silama raspolažu da bi tajnu odbranili, dok će oni koji tajnu žele razotkriti preuzeti ulogu lovca, detektiva, osvetnika, vrlo često postajući spremni na sve do krajnjih granica, kako bi tajnu razotkrili. Ali, samo za sebe! Jednaki ili možda čak i veći napor od nastojanja da se tajna otkrije, zahteva nastojanje da se ona sačuva od drugih, jer ono što je sudbinski značajno za tebe ne samo da moraš saznati, već moraš dobro paziti da to ne saznaju drugi, bilo tako da im tu tajnu razotkrije onaj koji je čuva, bilo da se to dogodi pukim slučajem – jer kad se tajna razotkrije, a njen dotadašnji čuvar neutrališe, postoji jedno kratko razdoblje kada je ona dostupna svima, ili barem prvom namerniku, koji s njom može učiniti štogod želi, ili ono što misli da mora.

Nisu, naravno, sve tajne u pričama u ovoj zbirci na jednaki način sudbonosne, ali je oko svake ispredena vrlo zanimljiva i napeta priča, a kako neke od priča pripadaju i fantastičnim žanrovima, dodatni element napetosti nosi proširenje granica mogućnosti uticaja skrivanih i razotkrivanih tajni izvan uobičajenih poimanja ljudskosti. Atmosfera tajnovitosti je raspoređena u tematski, ugođajno i žanrovski vrlo šarolikom rasponu ponuđenih priča. Tako na primer, priča „Teslino nasilje“ razvija se kao malo žešća varijanta „Junaka Pavlove ulice“, razrađujući antagonističke odnose među decom iz susednih kvartova preko kojih se na ličnoj razini preispituju naivni ideali pripadnosti, identiteta, lojalnosti i svega onoga što u kasnijoj životnoj dobi u kriznoj situaciji može značiti život ili smrt. Druga je krajnost priča „Lepše nego ptice“, koja se tajnom bavi na dve razine, opštoj i ličnoj, s polazištem u desetinama godina vešto prikrivenom podatku u specijalnoj partizanskoj jedinici iz Drugog svetskog rata sastavljenoj od – zombija. Negde na sredini tematskog i stilskog raspona smestila se priča „Velika mogućnost napredovanja“, u kojoj se izuzetna napetost gradi oko jedne naizgled sasvim obične pljačke u trgovačkom centru, čije rasvetljavanje vodi protagoniste u vrlo neočekivanom pravcu. Nova dimenzija, ali i nov kvalitet u pričama s tajnom pojavljuje se kada u fabuli važnost dobije emocionalni element, kada delići ljubavne priče poput začina promene ukus klasičnom krimiću ili trileru, kao u priči „Devojke na prozorima“.

Kao jedinstvena priča

Ponekad je tajna toliko vešto multiplicirana da čitatalac na kraju zapravo ne zna koja je od njih bila ona prava ili bar važnija tajna i kako je zapravo razrešena, kao u priči „Aleja blistavih bodeža“ koja, uz ostalo, aktualizuje i pitanje izbeglica odnosno bliskoistočnih migranata. Ponekad se granice tajne toliko izdižu da postaju nevidljive, odnosno svojom naravi tako logično odrede i urede svet u kojem se događa radnja da se više ne sumnja u temeljni konstrukt, već u sile koje nastoje da ga razgrade i privedu logici, kao što je to slučaj s pričom „Fabulator“, jednom od najuspelijih među pričama koje se direktno prepoznaju kao naučnofantastične. Turističko putovanje kroz vreme, hotel s duhovima, faustovska varijacija u čijem je središtu devojački pank bend, seljenje duša pomoću moderne tehnologije, motivi su priča kojima se zbirka u vrlo dinamičnom ritmu privodi kraju, podižući skalu kako emocionalnosti, atraktivnosti i spektakularnosti pojedinih scena, tako i pojačanog ličnog angažmana likova i intenziteta „wow“ efekta na kraju pojedinih priča. Tako se i čitava zbirka doima kao jedna jedinstvena priča, s celovitom unutrašnjom logikom, gradacijom, motivskom evolucijom, i autorovim pogovorom na kraju kao sasvim primerenim epilogom.

Autor: Davor Šišović
Izvor: Glas Istre