Kada je, krajem oktobra, objavljena vest o smrti
Metjua Perija (1969–2023), kao da je čitava planeta načas prestala da diše. Naime, preminuo je glumac opšteomiljenog lika Čendlera Binga iz „
Prijatelja“, jedne od najuspešnijih i najduže snimanih i emitovanih serija svih vremena (1994–2004). Godinu dana ranije Metju Peri je objavio knjigu „Prijatelji, ljubavnici i Velika Strašna Stvar“. Ova autobiografija se, s obzirom na glumčevu smrt i da polazi od toga da je već trebalo da bude mrtav, nažalost ispostavila kao proročka.
Naravno da u tome nije jedina vrednost knjige. Osim kao autobiografija, knjiga „
Prijatelji, ljubavnici i Velika Strašna Stvar“ može da se tumači kao ispovedno, poučno štivo iz primenjene psihologije, jer je Peri, očigledno sve vreme tokom pisanja, nesebično imao na umu i bolestima zavisnosti sklonog čitaoca koji bi mogao da iz dela izvuče pouke. Još jedno moguće naravoučenije knjige jeste u tome da se pokazuje kako bogatstvo i svetska slava uopšte nisu bezuslovna garancija sreće. Naime, još od pre početka snimanja „Prijatelja“ Peri je bio alkoholičar, ali je sve vreme devete sezone serije uspeo da glumi u celosti čistog uma i baš tada je dobio prvu nominaciju za nagradu
Emi. Iako autor, nažalost, nije mogao da izvuče pouku iz toga, možda će moći poneki čitalac koji vodi život znatno usklađeniji sa običnom svakodnevicom. Utoliko pre što je obična, „strejt“ svakodnevica upravo ono za čime je Metju Peri najviše čeznuo i što se najbolje osećao u razdobljima kada bi uspeo da se „skine“ i vodi što mirniji život. Međutim, takvi periodi nažalost nisu predugo trajali: prošao je čak petnaest rehabilitacija i u jednom trenutku spao na korišćenje pedeset pet tableta vikodina dnevno i telesnu masu od manje od šezdeset kilograma.
Iz knjige se filtrira saznanje da postoje dva moguća razloga za glumčeve slabosti: rana napuštenost od roditelja i nesigurnost koja je Perija terala, između ostalog, da preventivno raskida ljubavne veze iz straha da će u suprotnom on biti ostavljena strana. (Jedan od, u tom smislu, njegovih najvećih gubitaka jeste raskid sa Džulijom Roberts.) Konačan utisak je kompleksan: verovatno je glumac krenuo stranputicom više iz nesigurnosti nego iz trauma s porodicom, koje su pak verovatno tome i doprinele.
Govoreći o ovoj knjizi, nije moguće izbeći spominjanje „Prijatelja“, ne samo zbog upečatljivog autorovog angažmana ili uspeha serije nego i zbog izvesnih sličnosti Perija sa likom kojeg je tumačio.
Baš kao i Čendler Bing, sam autor je sklon da u neprijatnim trenucima poseže za cinično-sarkastično-samoironijskim humorom. Drugim rečima, bez obzira na delikatnost tema koje su u knjizi opisane, „Prijatelji, ljubavnici i Velika Strašna Stvar“ vrve od pretežno autoironičnog humora koji ima tu izbavljujuću moć da štivo posvećeno strašnim problemima, impliciranima u naslovu, učini znatno čitljivijim, na trenutke čak zabavnim. Što govori u prilog izvanrednom kastingu opšteomiljene serije, ali i o tome da je, nažalost, prevremenom smrću Metjua Perija svet izgubio ne samo prvoklasnog glumca nego možda i isto takvog pripovedača.
Autor: Domagoj Petrović