Knjiga „
Puške, mikrobi i čelik: Sudbine ljudskih društava“ zasluženo je dobila Pulicerovu nagradu 1998. godine za publicistiku. Ovu temeljnu i izuzetno interesantnu studiju o razlozima dominacije pojedinih kultura kroz istoriju čovečanstva napisao je profesor fiziologije sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Los Anđelesu, koja je lako razumljiva i laicima.
Dajmond, istaknuti naučnik koji se bavi evolucionom biologijom i biogeografijom, u ovoj knjizi predočava jednostavno objašnjenje za raznolikost ljudskih sudbina koje je čvrsto potkrepljeno informacijama iz mnogih oblasti naučnih istraživanja.
Možda je najistaknutije što je knjiga „Puške, mikrobi i čelik“ pružila daleko ubedljivije objašnjenje za etničke i rasne razlike u istoriji čovečanstva od raznih rasističkih teorija. Dajmondova knjiga pokriva 13.000 godina istorije čovečanstva i širok spektar tema. Iako nijedan kontinent ili društvo nije pokriveno do detalja, najveći broj anegdota potiče iz Australije, Nove Gvineje i Novog Zelanda, pošto je Dajmond proveo niz godina u ovom regionu baveći se naučnim istraživanjem. Dajmond je na zadivljujući način predstavio makrokosmos mikrokosmosom, što njegovu teoriju istorije čini pitkom širokoj čitalačkoj publici.
Kako je došlo do toga da Evroazijci potčine Indijance, Afrikance i Aboridžine, umesto da se dogodi obrnuto? Prema Džaredu Dajmondu, za to su zaslužna četiri osnovna skupa urođenih razlika u sredinama iz kojih su potekli različiti narodi. Tvrdnjom da je proizvodnja hrane ključna za društvo u kome se izdržavaju stručnjaci koji ne proizvode hranu i veliki deo populacije koji društvu daje vojnu nadmoć, Dajmond ilustruje nepravednu distribuciju pripitomljenih biljaka i životinja širom sveta. Drugi skup faktora uticao je na veoma različite stope naseljenosti i migracija na različitim kontinentima. U Evroaziji, gde su se glavne promene dešavale u pravcu istok–zapad i uz skromne geografske i ekološke barijere, jako brzo su se rasprostrli domestifikovani izvori hrane, bolesti i tehnologija, nego u Africi i Amerikama, u kojima su se glavne promene dešavale u pravcu sever–jug. Treći skup faktora je uticao na naseljavanje i migraciju između kontinenata; različiti stepen izolacije kopnenih masa u velikoj meri je uticao na stope naseljavanja. Četvrti skup faktora, koji se sastoji od razlika u površini i ukupnom broju stanovništva kontinenata, društvima nameće pritisak da usvoje i zadrže inovacije ili da dopuste susedima da ih potčine.
Puške, mikrobi i čelik iz naslova odnose se na oružje, bolesti i tehnologiju, čiji razvoj i širenje u velikoj meri zavise od četiri skupa faktora za koje Dajmond tvrdi da su najodgovorniji za najzastupljenije obrasce. Dajmond primećuje da sve potiče od proizvodnje hrane i dolazi do sjajnog zaključka da je istorija išla svojim tokom zbog proizvoljnih geografskih odlika – ključno je bilo da li neko „ima“ ili „nema“ pogodno okruženje, a ne da li je genetski superiorniji ili inferiorniji. Lako čitljiva i napisana razumljivim jezikom, knjiga „Puške, mikrobi, i čelik“ će fascinirati svakoga ko je zainteresovan za istoriju čovečanstva na ovoj našoj maloj neobičnoj planeti.
Izvor:
curledup.com
Prevod: Kristijan Vekonj