Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „Služba 2“: Sumnje u bezbedonosne službe - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Služba 2“: Sumnje u bezbedonosne službe

Ovo je nastavak knjige sa istim naslovom i istim izdavačem. Goran Živaljević je obaveštajac, državni službenik u Službi bezbednosti, koji se dvema knjigama predstavio i kao pisac. Prirodno je da se čitalac, dobronamerni, upita: da li je autor knjige bolji kao obaveštajac ili kao pisac? Iako mi je nepoznat njegov tridesetogodišnji obaveštajni rad, sklon sam da dam prednost piscu, ali ne zanimljivog trilera u stilu Agate Kristi, već hroničara nesrećnog raspada jedne plemenite i neperspektivne države Jugoslavije, i drugog vaskrsa nesrećne i nesnalažljive Srbije. I da odmah ukažem na najbolje stranice ove hronike beznađa bezbedonosnih službi. Reč je o dve pripovesti, samo delimice uvezane u strukturu obaveštajnog rada Živaljevića: priča o Drvaru i majci i kazivanje o sudbini trojice drugova, s kojom se knjiga efektno završava. Ovakvih izleta ima više u knjizi i oni joj daju uspelu književnu potku, kao što je kazivanje o Kovrdžavoj i još nekim neidentifikovaim licima.

Za razliku od prve knjige, Živaljević je u ovoj bio pažljiviji, te nije uvek ispisivao ime osobe koju je opisivao, sada, čak, uspešnije. Kazivanja o neimenovanim licima su moralno problematična zato što su tanano i suptilno prikazana i opisana, pa je teško promašiti o kojim osobama se radi. Ovo načelo autor nije do kraja sproveo u knjizi. Neki od njih, iz Službe, tačnije je reći iz njenog vrha, ne i iz sektora operativaca, analitičara, bili su predmet utvrđivanja njihove krvne i stranačke slike. To je slabiji deo knjige, budući da hroničar u te događaje svrstava svoju gorku sudbinu i time dovodi čitaoca u dilemu da su ti opisi viđenje samo sa njegove strane. Druga strana je pasivna, ona se do danas nije oglasila, možda poštujući pravila Službe, a možda čuvajući penzionerski mir, kakav-takav, u ovoj turbulentnoj ustanovi. Iako se Živaljević trudio da pokaže kako to nije obračun sa svojim neistomišljenicima, ova i ovakva kazivanja traže potvrdu budućih povesnika Službe.

Retko koja državna ustanova je prošla toliko turbulencija, promena i interesovanja kao Služba, od Apisa do Vulina. Znatiželja običnog čoveka, osobito intelektualaca, koji su imali bilo kakv spor s državom ili partijom na vlasti, da sazna nešto više o praćenju i prisluškivanju, uvek je postojala i nikada nije jenjavala. Kada se knjiga pažljivo pročita, utisak je obavezujuće nametljiv – sumnje su najčešće tačne, poneke čak poražavajuće, i promašene i ispravne. Iznošenje beskrajno malog broja podataka o praćenju i prisluškivanju u knjizi jeste kap u okeanu u odnosu na surovu stvarnost, koja se nikada do kraja ne može i neće otkriti. Ova pojava nikada nije bila fama, već suživot građana i bezbednjaka! Koliko bi tek bila zanimljivija knjiga da se autor dotakao toliko bolnog pitanja o doušnicima, bivšim i sadašnjim.

Knjiga nudi još nekoliko tema i zanimljivosti. Uvek prisutna podela na patriote i izdajnike nesporna je pojava kod Srba, koja zahteva mnogo više pažnje nego što joj je autor poklonio. Nigde, i ni u jednoj drugoj instituciji, ova boljka se ne može pratiti jasnije i ogoljenije. Potom sledi odnos opozicije i vlasti i, isključivi, makar onaj njen vidljivi i opipljivi deo, delatnost službe protiv nezadovoljnih u bilo kojoj od prethodnih vladavina. Autor ne ide dalje od Otpora i DOS-a. Provokativno je zašto ga DEPOS nije zanimao, budući da sam jedan od osnivača ovog pokreta i pouzdan svedok da su nas pratili, i sve o čemu bismo se dogovorili sutradan bi novine objavile – pouzdano i tačno.

Novinari su uvek zanimljivo štivo, a novine mesto za javno dejstvo tajnih službi pod okriljem sredstava za „pouzdano“ i „pravovremeno“ informisanje. Čudno je zašto se samo jedan novinar imenom pominje, a njih je tako mnogo! I strane obaveštajne službe samo su pomenute, budući da bi se o njihovom rovarenju mogli napisati tomovi, pa bi Kovrdžava i profesori, ne svi, bili neprimetni u ozbiljnijem prikazu ove strašne pošasti kojom su izloženi mali narodi i države. U ovim slučajevima vladari u senci su strane obaveštajne službe i domaće obaveštajne službe. Stiče se utisak, iz knjige, da su prve službe bolje upućene u nezakonite i antidržavne tokove novca, ne samo iz Dubrovnika i Budimpešte.

Ovo je zaista knjiga o srozavanju Službe, pre svega usled iznošenja činjenica i rada pojedinaca, pa kad se tome dodaju brojni lomovi u Službi, slika o našem narodu i našoj državi više je nego poražavajuća. Na kraju, autor je s čitocima podelio dilemu, koja svrstava građane u dve kategorije u skoro svakom društvu, „da je bolje biti dobar sa svakim direktorom nego guslati o principima i načelima od kojih nema nikakve koristi“. Pored svih dobrih strana ove knjige i, naravno, njenih slabosti, u koje ubrajamo navedenu, čitatelji će ostati u večnoj dilemi – guslati ili ne guslati!

Autor: Radoš Ljušić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
04.04.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više
zanimljiv program tokom dečjih dana kulture u knjižari delfi skc laguna knjige Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC
04.04.2025.
Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC.   U pet...
više
šta čitaju mali superheroji preporuke povodom dečjih dana kulture laguna knjige Šta čitaju mali superheroji?: Preporuke povodom Dečjih dana kulture
04.04.2025.
Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neve...
više
promocijom knjige ko zna šta će od mene biti ivane lukić počinju dečji dani kulture laguna knjige Promocijom knjige „Ko zna šta će od mene biti“ Ivane Lukić počinju Dečji dani kulture
04.04.2025.
Od petka 4. aprila knjižare Delfi i Lagunini klubovi čitalaca biće u znaku književnosti za decu i tako će biti sve do 6. aprila, do kada traje manifestacija Dečji dani kulture. Prvog dana, u pe...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.