Izražen paradoks saznajnog stagniranja ljudi leži u tome što i pored stalnog opšteg dopunjavanja znanja iz neizbrojnih područja, uglavnom još nismo naučili da tražimo istinu tamo gde nam je najdostupnija i najvidljivija: u neverbalnoj komunikaciji. Zavisno od oblasti, ona čini između dve trećine i četiri petine našeg opštenja s drugima.
Za razliku od mnogih savremenih knjiga o neverbalnoj komunikaciji, „
Šta nam svako telo govori“ nudi podatke zasnovane na naučno potvrđenim činjenicama i na otkrićima overenim terenskim radom, a ne na ličnim utiscima ili kabinetskim mišljenjima. Glavni autor knjige, Džo Navaro, bivši je njujorški agent FBI koji je decenijama radio kao njen kontraobaveštajni supervizor. Obraćajući pažnju upravo na neverbalnu komunikaciju prestupnika, svedoka i drugih koji su bili umešani u složene policijske slučajeve, on ih je rešavao i postao, između ostalog, jedan od osnivača elitnog FBI-jevog Bihevioralno analitičkog programa i predavač na raznim univerzitetima, a svoja specijalizovana znanja podelio je s čitaocima kroz trinaest knjiga. „
Šta nam svako telo govori“ je Navarovo najpoznatije i najuspešnije delo. Kako bi ono bilo i naučno sasvim nesporno, njegov koautor – i pisac uvoda –doktor psihologije Marvin Karlins, autor je još većeg broja knjiga, pretežno vezanih za njegovu struku.
Baš kao što se istraživanje za potrebe štiva moglo odnositi na govor svakog tela, tako bi od nje konkretnu korist mogao izvući baš svaki čitalac. Posredi je, dakle, sasvim univerzalno delo, mada to autor formuliše i sa tematske strane: „Jedna od fascinantnih stvari i velika prednost neverbalnog ponašanja jeste univerzalna primenljivost: efikasno je i delotvorno u svakoj interakciji ljudi.“ Ukoliko pod uticajem Navarove – i Karlinsove – knjige obraćamo veću pažnju na usputne i nesvesne pokrete i držanja ruku ili nogu sagovornika te na njihovu mimiku, ali i na kontekst date situacije, mogli bismo lakše prepoznavati kad nam neko pristupa otvoreno odnosno zatvoreno; samopouzdano odnosno sa manjkom poverenja u sebe; sa potrebom da prema nama bude istinit i iskren te da nam ulije poverenje, odnosno da nas obmane. (Doduše, takav tuđi poriv je najskliskiji za tumačenje: „Kad je reč o detekciji obmane, čak i najveći stručnjaci /…/ imaju samo 50: 50 šanse da budu u pravu“). Autorski pristup kroz koji nam sve to omogućuje ova knjiga je višeslojan: čine ga tumačenja upečatljivih primera neverbalne komunikacije kroz devet poglavlja, ojačana ilustrativnim fotografijama i epizodama iz policijske, poslovne i svakidašnje prakse, kao i sa svojevrsnih deset zapovesti za tumačenje ljudskih nesvesnih usputnih gestova, ali i stručnom analizom limbičkog sistema mozga, koji ima najbitniju ulogu u izražavanju neverbalnog ponašanja. Štivo je toliko višestrano, da bismo iz njega mogli naučiti i kako lakše a bez upotrebe reči saopštiti drugima ono što istinski želimo da im saopštimo. Na kraju krajeva, ukoliko naučimo šta nam govori neverbalna komunikacija kako u poslovnom tako i u ličnijem ambijentu, mogli bismo uspostaviti bolje odnose sa kolegama, rodbinom, prijateljima i poznanicima, ali i više od toga. (Jedno potpoglavlje naslovljeno je „Kako naći tačku oslonca u romantičnim odnosima i situacijama“). Drugim rečima, ako je čitaočev ideal knjiga od koje će imati opipljive koristi ali i koja ga u praktičnom smislu može konstruktivno promeniti, onda je „
Šta nam svako telo govori“ upravo takvo delo.
Autor: Domagoj Petrović