Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „The bodigard“: Bojičićev smeh - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „The bodigard“: Bojičićev smeh

Kad na prvoj strani knjige „The bodigard“ narator upotrebi oblik ka, u značenju kao („Majami je, ka grad, osnovan...“), a u sledećoj rečenici nepravilan crnogorski padež – akuzativ umesto instrumentala („U isti dan i u isti znak, Lav, rođen je i moj gazda...“) suočićemo se sa govornikom prepoznatljivog porekla, socijalnog statusa i vrste dijalekatske „pismenosti“, čija ispovest čini glavni tok Bojičićevog romana.

U podnaslovu stoji „Pikarski roman“, a u Rečniku književnih termina, u odrednici pikarski roman, stoji još i „autobiografske ispovesti skitnica i probisveta“. Dalje se pominje antijunak „čiji lutalački život protiče u bespoštednoj borbi za održanje u kojoj su sva sredstva dozvoljena“. Prema istom Rečniku, satirični pikarski romani nastali su kao reakcija na pastoralne romane 16. i 17. veka, a nije mnogo drukčiji ni 21. vek.

Bojičićev junak je telohranitelj – roman se sastoji iz njegovog života i priključenija.

Bojičićev roman, od početka do kraja, pripoveda antijunak. Tehnika skaza nije pretenciozna – prva njena osobina je ijekavski izgovor, što znači da se telohranitelji kojima pripada i Bojičićev Bodigard regrutuju iz specifičnih područja i koloritnih temperamenata naše zemlje i našeg vremena. Udeo primitivizma, kao još jedna osobina glavnog junaka, započinje već naslovom knjige.

Ironičnom, satiričnom i humorističkom stilu Bojičićevog romana doprinosi i dozirana, ali neprekidna i parodična upotreba manje ili više poznatih sintagmi, fraza, floskula, citata, parola, izreka iz domaće lektire i kulture. Već na prvoj strani to je oznaka za grad Majami: „varoš mala ali fina“ iz pesama sa radija minule epohe. Tako će se, sa stranice na stranicu, pojavljivati, kao uzgredne poštapalice, šifre jednog načina govora i mišljenja – iz mnogih šlagera, refrena, filmskih izreka i naslova, sve u ironičnoj funkciji. To je stara osobina Bojičićeve satire i humora: dočaravanja savremenog domaćeg mentaliteta kao takvog. To čini dinamiku i slikovitost ispovesti iz usta opskurne ličnosti sa zanimanjem koje nipošto nije uzorno.
 
Intertekstualne deonice ove vrste pojavljuju se naporedo sa duhovitim i paradoksnim iskazima o načinu mišljenja pripovedača, na primer: „U Majami Bič se ljudi bore da im treće doba traje doživotno“. Upravo takvim kombinovanjem teksta Bodigard-narator započinje da slika svoga Gazdu i sebe. Slikajući sebe, on prikazuje i onoga kome služi. Gradeći Gazdin lik, telohranitelj ocrtava svoj profil – više mentalni nego moralni; više humoristički nego psihološki, ali ipak sve to zajedno. Taj dvostruki portret – Gazde i njegovog Bodigarda umnogome su slika jednog društva i jedne epohe. Književni lik kakvog dosad nismo imali.
 
Saznajemo na samom početku da je Gazda čovek u godinama i da je „u nesporazumu sa izvjesnim Alchajmerom“. Ko bi mogao da bude taj Alchajmer – razmatra Bodigard na svoj neočekivani način zaključivanja. Taj način doprinosi posebnoj pripovedačkoj i jezičkoj temperaturi ove knjige. Ta temperatura još se postiže intonacijom aforističkih kontrasta i paradoksa koji Bodigardov iskaz čine ne samo satiričnim nego i dinamičnim na monodramski način sa oprobanim bojičićevskim sredstvima iz sad već klasičnih tekstova „Ja, rezervista“, „Sonzor noćas mora pasti“, „Alo, ođe mobilni“, u izvođenju odličnih komičara minule epohe.
 
Povest o Bodigardu započinje na obali Okeana, gde Gazda dovršava svoj „poslovni“ i životni put u konačnom boravištu Domu staraca, odakle i Gazda i Bodigard sagledavaju svoju prošlost. Pritom je obala višeznačna odrednica – sa ove i one strane života, sa ove i one strane zakona... Pritom je Gazda u drugom planu, gotovo nevidljiv, ali se u svom telohranitelju na poseban način preslikava. Liku telohranitelja s vremena na vreme pridruži se i njegov predak – Đed Miko, čas kao lik iz sna, čas glas savesti, jednom rečju junak rijalitija koji se događa u samom antijunaku našeg antidoba.

Posle uvodnog poglavlja o smrti Gazde glavni junak se, s njegovom urnom, vraća na početak, u Beograd i započinje ispovest heroja našeg doba – sećanje na svoju karijeru od samih početka u mladosti. Njegovo poreklo i njegova zanimanja imaju posebne osobine: ratobornost, nasilje, višak vrednosti. U tim vezama se mentalitet i komičnost srećno dopunjuju.
 
U toj komičnosti, sa elementima tragičnog i satiričnog, glavne su osobine ovog jedinstvenog lika naše savremene književnosti. Tu vrstu književne groteske posedovao je Miodrag Bulatović, a u humoru i satiri prednjači Bojičić.
 
Naivnost kao humornost, elementarno s prizvukom primitivizma – pripovedanje o sopstvenoj agresivnosti kao vrsti sudbine, kao naličje one tradicionalne i junačke – čini Bojičićevog junaka živopisnim i filmskim u isti mah. Tumačenje sopstvene agresivnosti poseban je sloj neobičnog lika Bodigarda.
 
U poglavlju Zvjezdane staze Bodigard pripoveda o životu na dvoru Bosa o čijoj se bezbednosti stara. Opis tog sveta, donekle poznatog iz filmova o političkoj i narko-mafiji, Bojičić ostvaruje svojim sredstvima i pripovedačkim efektima, s dozom specifične ironije i iz perspektive samog junaka – s njegovim rezonima, jezikom i načinom kazivanja. Upravo zato Bodigardu nije promakla distinkcija između sjaja bogatstva i bede siromaštva. Taj odnos dodaje socijalnu dimenziju ovoj priči koja je sva od autentičnog smeha, a to je smeh drukčiji od smeha kroz suze i od gorkog smeha. To je Bojičićev smeh.
 
I Bojičićev junak često pominje filmove, jer mu sopstveni život sa okruženjem i „poslovima“ na kojima je angažovan liči na scene iz filmova. Jednom rečju, veliki svet je došao kod nas, mi smo se domogli razvijenog sveta: manira, vrednosti, odnosa i zakona. A pre svega, bogatstva! I dok živi u tom „razvijenom“ svetu, ponekad se potpuno zanevši u taj svet i svoj zanat, sve češće mu na pamet pada Đed Miko, oličenje prvobitnog sveta i čoveka – naspram ovog zvezdanog.
 
Uskoro Bodigard stupa na još odgovorniju dužnost: postaje telohranitelj Gazdine žene i muško-ženski odnosi i nivoi razumevanja daju novu dramatičnost zbivanjima u Bodigardovoj svesti, kao i u „džungli na asfaltu“ kao takvoj. Džungla na asfaltu je parodijski imenitelj savremenog grada koji kao pozornicu romana sagledava glavni lik, a književno oblikuje Radivoje Bojičić.

Uskoro Bodigard dobija još složeniji i ozbiljniji zadatak – da čuva Gazdinu ćerku, a savremeni roditelji rado decu šalju da uče tenis, glumu, manekenstvo. Malu – tako se zove junakinja ovog odeljka – Bodigard prati na kasting, a reč kasting, koju ne razume, naš junak tumači kao narodnu etimologiju ili pokrajinsku leksemu kastig (kazna, zlo, sramota). Devojčicu prati na ekskurziju, a ekskurzija ne ide samo po manastirima ili sličnim utrvenom stazama istorije i kulture, nego i putevima novog doba i novog društva – novih bogataša i zanimanja kao što je Bodigard u Srba.
 
Vrhunac poverenja u Bodigarda jeste čuvanje kućnog ljubimca, a kućni ljubimac je kultno božanstvo savremenih porodica, ne samo pomodara i bogataša. Iz epizode u epizodu, gradacijski, Bojičić iz svoje satire prelazi u društvenu anatomiju sa fenomenima i suprotnostima pogodnim za književno-estetsko uopštavanje blisko velikim satiričnim i duhovitim majstorima.
 
Sudar shvatanja, mentaliteta, vremena, starog i novog, domaćeg i svetskog – sve to prepliće narativne vezove nove i večne priče nad kojom lebdi blagorodni i razorni osmeh pisca koji svom junaku ugrađuje elemente i osobine prvobitne prirode u odnosu na suprotni svet u kojem se obreo i suprotne poslove s kojima se suočio. Taman kad je usnio đeda Mika, opazio je da ga poverena mu kuca mokri po junačkom obrazu. I tu je vrhunac suprotstavljenih svetova između kojih se, kao između dve vatre, zbiva Bojičićev roman „The Bodigard“.

Autor: Dragan Lakićević


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.