Prikaz knjige „Tumač bolesti“ Džumpe Lahiri

Junaci autorke Džumpe Lahiri su izrazito Indijci, i to ne u onom tipičnom smislu „mi jedemo kari i klanjamo se idolima“, već u smilsu ljudi koji sa sobom nose svoje domove, porodice, nasleđe i sećanja, gde god da se upute. U većini priča, ti indijski junaci naći će se negde daleko od mesta koje smatraju domom, često u različitim državama SAD. Nema mnogo objašnjenja kako i zašto su tu završili, ali svi znamo da je politička istorija Indije pozadina za odlazak iz domovine.

Tema identiteta se provlači kroz sve priče, bilo da je to borba između američkog i indijskog identiteta, ili između ličnog i porodičnog. U knjizi se nalaze dve priče kojima prosto nisam mogla da odolim a da ih ne zavolim, čije se radnje odigravaju u mom rodnom gradu, Kalkuti, i koje se bave osetljivim pitanjima kasta i klase. Priča „Lečenje Bibi Holdar“ naročito je dirljiva i bavi se problematikom venčanja u okviru indijskog društva, kao i odnosima između žena. Međutim, poreklo nije razlog što se lako možete poistovetiti sa junacima. U pitanju je priroda njihovih odnosa, koja je univerzalna. Kao, na primer, što bi gospodin Kapasi, iz naslovne pripovetke „Tumač bolesti“, mogao biti bilo koji taksista na svetu koji je suočen sa delimično kratkotrajnom prirodom odnosa sa svojim putnicima. U priči „Seksi“ istražne su uznemirujuće emocije koje su produkt afere podstaknute požudom, a ipak prikazane na delikatan način. Ovi junaci čeznu za ljubavlju, strasti, pripadanjem, otkrićem, i još mnogo čega.

Priče Džumpe Lahiri besprekorne su u svakom pogledu, bilo da se radi o zapletu ili tonu pripovedanja. I upravo je njen spokojan, neprekidan glas taj koji neprimetno stapa sve te elemente u jednu celinu, u jedno iskustvo. Kratke priče imaju za cilj da se dotaknu suštine stvari, a ne puta koji dotle vodi. A priče Džumpe Lahiri zaista to i čine – one počinju od suštine teme kojom se bave, dozvoljavajući čitaocima da se sami snađu. A najznačajniji indikator te odlike jeste činjenica da, iako sam priče pročitala samo jednom, one su se urezale u moje misli. Sećam se likova, tona i zapleta svake zasebne priče, što je zaista retkost. To samo dokazuje kako ova zbirka potpuno obuzima čitaoca, koji će definitivno biti opčinjen ovim divnim životima i pričama.

Autor: Gunđan Đen
Izvor: medium.com
Prevod: Aleksandra Branković