„
Tumač bolesti“ dočarava onaj prostor u predvorju pakla, onaj nesigurni identitet imigranata koji pokušavaju da započnu novi život u inostranstvu, a koji su zbog kulturoloških razlika prisiljeni da pate i u svojim matičnim, ali i u novim zemljama u kojima su se obreli. Obogaćena živopisnim detaljima indijske tradicije, kuhinje i proslava, ova zbirka od devet priča govori o univerzalnoj borbi sa kojom se suočavaju ljudi koji žele da se prilagode načinu života strane domovine, a da pri tom ne izgube dodir sa svojim korenima.
Proza
Lahirijeve je jednostavna i fluidna, ali nam, pored izazova koji predstavlja izgradnja mostova između dve kulture, dva različita sveta, sa izuzetnom preciznošću iscrtava tu zategnutu atmosferu koja je zajednički temelj na kom su ispričane sve ove priče. Muškarci i žene koji teže ravnoteži u svojim ugovorenim brakovima, opiranje dugotrajnoj nostalgiji za svojim domom, izolacija i krivica; sve su to osećanja koja su duboko ukorenjena u složenu mrežu ljudskih odnosa, a koji imaju tu sposobnost da menjaju načine na koji se doživljavaju vreme, mesto i očekivanja. Junaci koji naseljavaju prozni svet Lahirijeve žive u napetoj dvojnosti izgnanstva, ali su oni ponosni na to što su napustili Indiju kako bi sebi izgradili prosperitetan život na Zapadu. Njihova indijska zaostavština u priči ima ulogu katalizatora u svim događajima, koji kao da se odvijaju usporeno poput niza slika koje podražavaju usamljenost junaka, što dovodi do antiklimaksa, odnosno ishoda prigušenog svakodnevnim brigama koje ih proganjaju.
Sažeti, suzdržani stil Džumpinog pripovedanja postepeno se gomila i dostiže poetsku snagu onoga što nam je samo nagovešteno, a što nije u potpunosti artikulisano rečima; svet pun mogućnosti koji se sastoji od analiziranja tihih pitanja na koje i ne želimo da znamo odgovor. Budućnost je stavljena na čekanje zbog poznatog osećaja da ne znamo šta je to što će nas na našem putu sledeće sačekati; možda šansa, možda preokret, možda umirijući šapat koji nas uverava da će sve biti u redu. Ili, pak, možda sve to odjednom, stvarajući savršeni spoj nesavršenih okolnosti, baš kao što su veće šanse da će se to desiti u nečijem životu, nego što neće.
Možda je to slučaj zašto nam priče Džumpe Lahiri zvuče toliko realistično i blisko; to što one govore o našim životnim pričama sa svim svojim svakodnevnim nedaćama, a da se ne zanemaruje lepota njihovih običnosti.
Izvor: Goodreads
Prevod: Nataša Đuričić Marković