Ako ste ljubitelj istorijske fikcije pisane iz ženskog ugla i sa feminističkim stavom, „
Vučja jazbina“
Elodi Harper biće vaše novo štivo za čitanje ove sezone. Elodi Harper je britanska novinarka, voditeljka i reporterka, koja ovim opsežnim romanom smeštenim u drevnu Pompeju ostvaruje svoj književni debi i početak istorijske trilogije.
Radnja otpočinje davne 74. g. n. e. u javnoj kući tj.
lupanaru u Pompeji.
Lupanar na latinskom istovremeno označava i bordel i vučju jazbinu, te otuda i ta igra reči u naslovu, mada je, imajući u vidu dešavanja na jednom takvom stecištu bluda i pohote i vrstu karaktera koji ga posećuju, značenje takvog naziva svakako i višestruko.
Već nas prva scena u gradskom kupatilu upoznaje s dve suparničke javne kuće u gradu i lepom Amarom i Viktorijom, kurvama prepredenog i svirepog svodnika Feliksa. Osim što su primorane da ispunjavaju kojekakve želje mušterijama, svaki dan moraju da trpe promenjivu ćud i nepredvidivu narav svog gazde i njegovih ljudi. No mi odmah shvatamo da lepuškasta Amara ume da se snađe kad zagusti i da ume da se služi i svojom visprenom pameću, što u svetu manipulacija, spletki i nasilja, gde njen život vredi koliko i zadovoljstvo koje može da pruži pohotnim mušterijama, može biti najdragocenije oružje, ali i sredstvo za opstanak.
Većina devojaka nije imala previše vremena da se oporavi kada su prodane u ropstvo i završile u kupleraju zbog bankrota svojih porodica. Danas čestite, nevine i smerne, sutra već ulične bludnice koje među svoje noge moraju da primaju sam talog s ulice. Slične su priče i mladića koji su primorani da zajedno s njima prodaju svoje telo raspoloženoj gospodi, odričući se usput svakog dostojanstva i lične časti. No u svetu u kojem čak i oni koji rade mogu sebi da priušte najviše jedan tanak obrok dnevno, šta uopšte znače čast i ponos? Neki od njih rade za pomije i parče krova u kakvoj štali. Tamo gde je život toliko jeftin, tela su još jeftinija.
Njihove sudbine svakako su potresne: neke su rođene na smetlištu, pa im je takav gorak život bio suđen, neke su oduvek bile siromašne, ali neke su tamo završile zbog smrti ili propasti porodice, te je tako Amara zapravo nekada bila čestita devojka, kći lekara, da bi je posle njegove smrti rođena majka prodala u roblje. No možda joj je to neka sreća u nesreći: pošto je potekla iz obrazovane porodice, ona poseduje oštroumnost, visprenost i samopouzdanje, koje će joj pomoći da se lakše snađe u tom lavirintu bluda, nasilja i poniženja, i da u vučjoj jazbini i sama postane vučica koja ne dâ na sebe.
Da li će joj to uz naklonost Fortune, koja joj ranije očito baš i nije bila blagonaklona, biti dovoljno da izdejstvuje svoju slobodu i spase se ropstva u javnoj kući, čitalac će saznati do kraja ove istorijske priče, koja nas od mračnih budžaka po kojima prijateljice noći zadovoljavaju prljave mornare i radnike, kasnije vodi i u palate i vile bogatih patricija gde ćemo dobiti priliku da zavirimo u njihove nadaleko čuvene orgije, jer blud, kao što znamo, nigde nije bio toliko oberučke prihvaćen kao u dobrom, starom raskalašnom Rimu.
Autor: Miroslav Bašić Palković