Ilon Mask, direktor „Spejs Iksa“ i „Tesle“, poznat po tome da želi da poveže ljudski mozak i veštačku inteligenciju, smatrajući da bi korist od toga trebalo da imaju svi, pa i obični ljudi kojima bi bila omogućena nadljudska inteligencija, ponovo je progovorio o budućnosti veštačke inteligencije i o simbiozi između ljudi i mašina. Između ostalog, otkrio je i da je startap Neurolink, u čijem je osnivanju učestvovao, blizu započinjanja testiranja na ljudskim subjektima.
Neurolink je još prošlog leta potvrdio da je kreiran robot koji implantate za interakciju sa računarima može integrisati duboko u ljudski mozak. Rezultati su dobijeni na osnovu testiranja na laboratorijskim miševima u čije je mozgove implantirano 1.500 elektroda, a ako se pokaže kao funkcionalna, tehnologija bi na prvom mestu, tvrde stručnjaci, trebalo da posluži za vraćanje pokretljivosti, vida, sposobnosti govora i čula sluha onima koji su ih izgubili; dok Ilon Mask, sa druge strane, tvrdi da će povezivanje mozgova sa kompjuterima biti jedini način da se održi korak s razvojem veštačke inteligencije.
Tako bi tehnologija koja je zamišljena kao lek – svakako ne prvi put – mogla da posluži za nešto daleko moćnije, ali i potencijalno zastrašujuće.
U tom kontekstu, najavljeno je da se testiranje na ljudskim subjektima očekuje „za manje od godinu dana“, a implantati koji se ugrađuju mere četvrtinu obima ljudske dlake, tako da će se u moždano tkivo integrirasi uz pomoć igala koje će pomoći da se izbegne oštećenje krvnih sudova na površini mozga. Tako ugrađeni senzori bi trebalo da hvataju signale iz mozga i šalju ih do prijemnika – čipa koji se ugrađuje na gornju površinu lobanje, a odatle se informacije prenose bežično do namenjenog uređaja.
Mask ističe da smo na određenoj meri svi već kiborzi, s obzirom na to koliko zavisimo od pametnih telefona i drugih uređaja i da se u mnogim slučajevima kad izgubimo telefon osećamo kao da smo izgubili deo tela.
Procvat ili samouništenje?
Upravo tim tragom ide i Maks Tegmark u svojoj knjizi „Život 3.0 – Kako biti čovek u doba veštačke inteligencije“, čije prvo poglavlje „Dobro došli u najvažniji razgovor našeg doba“ otvara citat da „tehnologija daje životu potencijal procvata kao nikad pre – ili potencijal samouništenja“. I već time je zaista puno rečeno, mada je gornja konstatacija svakako samo vrh ledenog brega ispod kojeg su svi mogući uticaji (i moguće posledice) veštačke inteligencije na društvo, posao, pravosuđe, kriminal, rat i… samu ljudsku bit – prilično neizvesni.
Ono što jeste isvesno je da će veštačka inteligencija više od bilo koje druge tehnologije uticati na dalje oblikovanje naših života – od ekonomije do politike, ali i duhovnosti. Tegmark je jasan kad kaže da će „nadljudska veštačka inteligencija biti veoma uspešna u postizanju svojih ciljeva, a ako se ti ciljevi ne poklapaju sa našim, nadrljali smo.“
Uostalom, pogledajte samo koncepte već sada aktuelnih sistema za nadzor – onih koji konstantno prate većinu ljudi na ovoj planeti i pomoću algoritama velikih kompanija analiziraju njihovo ponašanje i navike, i koji su u stanju da unište našu privatnost, individualnost i demokratske institucije, čak i bez angažovanja terminatoru sličnih mašina za ubijanje.
Dakle, kako da budemo još prosperitetniji kroz automatizaciju, a da ljudi ne ostanu bez prihoda ili svrhe? Kako da buduće sisteme veštačke inteligencije učinimo sigurnim po nas same, tako da rade tačno to što od njih želimo – i ništa više od toga – bez krahiranja, kvarova ili hakovanja? Treba li da strahujemo od trke u naoružavanju smrtonosnim autonomnim oružjem? Hoće li mašine na kraju da nas nadmaše u svim zadacima, zamenivši ljude na tržištu rada i – možda u potpunosti? Da li će veštačka inteligencija pomoći životu da cveta kao nikada pre ili će nam pružiti više moći nego što smo u stanju da kontrolišemo?
Eto ključnih pitanja i dilema koje pred sve nas postavlja razvoj veštačke inteligencije koji je više nemoguće zaustaviti i koji će uskoro predstavljati jedan od najvećih testova pred kojima se čovek ikada našao. Futurista Rej Kurcvajl i naglašava kako će upravo to i biti najvažniji dijalog našeg vremena, „o tome kako da stvorimo benevolentnu buduću civilizaciju dok spajamo svoje biološko promišljanje sa još većom inteligencijom koju sami stvaramo“.
Pandorina kutija koju ćemo morati da otvorimo
Autor knjige „Život 3.0“ Maks Tegmark, inače švedski fizičar koji se na Masačusetskom institutu za tehnologiju bavi istraživanjem upravo veštačke inteligencije, pita se i da li ćemo uopšte biti u stanju da kontrolišemo nadljudsku veštačku inteligenciju?
– U slučaju da je odgovor potvrdan, kome će biti poverena ta uloga? Može li ljudski rod preživeti eru veštačke inteligencije? Ako može, kako ćemo pronaći smisao i svrhu vlastitog postojanja kada će superinteligentne mašine obavljati sve poslove i naš doprinos učiniti suvišnim?
Ipak, u intervjuu na portalu Instituta za budućnost života na sopstvena pitanja daje optimističan odgovor, mada ne bez rezerve:
– Biće nam potrebna velika mudrost kako bismo u trci sa tehnologijom održavali prednost. Nećemo imati luksuz da učimo iz grešaka. Moraćemo da budemo u pravu već u prvom pokušaju, jer će nam to možda biti jedina šansa.
Tegmark daje 12 mogućih scenarija za budućnost u kojoj će postojati superinteligencija. Od presudnog značaja će biti to da naši i ciljevi moćnih sistema veštačke inteligencije budu identični. Nikako ne bismo želeli da proizvedemo mašine koje bi u početku bile oduševljene što nam pomažu, a posle izvesnog vremena počele da se dosađuju kao dete sa lego kockama.
– Naposletku, trebalo bi se zapitati i čije bi to ciljeve ove mašine trebalo da ispunjavaju. Ciljeve Donalda Trampa? Ciljeve Hilari Klinton? Ciljeve Islamske države? Kako bismo to odlučili? Taj razgovor ne bismo smeli prepustiti štreberima opsednutim tehnologijom, kao što sam ja. U odlučivanju moraju učestvovati svi, jer je ovde reč o zajedničkoj budućnosti.
U pomenutom intervjuu Tegmark se dotiče i ključnog izazova koji je pred nama – replikovanja ljudske inteligencije. Kaže da čovečanstvo ne bi trebalo da se pita da li će do toga doći, već kada:
– To dostignuće će nas dovesti pred Pandorinu kutiju koju ćemo morati veoma pažljivo da otvorimo. Moraćemo strogo da kontrolišemo mašine kako jednog dana ne bi poslužile nekom razočaranom momku za osvetu bivšoj devojci ili pripadniku ekstremističke organizacije za teroristički napad.
Autor: Slavoljub Marković
Izvor: rtk.rs