Ako ste žena, imate od 20 (ako ste se rano udali) do 110 godina (koliko, valjda, ima najstarija stanovnica Srbije), onda pripadate onom delu stanovnika Srbije koji su čuli za Vedranu Rudan. Možda ste čak među onim hiljadama koje su pročitale barem jednu od njenih deset knjiga, videli neku njihovu dramatizaciju i koje se raduju što je do nas stigla njena najnovija knjiga „Život bez krpelja“.
Ja sebe svakako ubrajam u onih 60.000 koje su na svim balkanskim jezicima i još ruskom, engleskom, francuskom i italijanskom pročitale nekoliko njenih knjiga, uključujući ovu najnoviju. Ne treba zaboraviti ni one koje povremeno ili redovno prate blog Vedrane Rudan sa blizu 200.000 sledbenica, a stranica je pogledana do sada oko 16 miliona puta.
Srpskim čitateljkama, a ima i ponekog čitaoca koji je dovoljno radoznao da otkrije šta to u Vedraninim knjigama privlači njihove partnerke, olakšan je život otkako je Laguna privukla ovu hrvatsku književnicu u svoju ekskluzivnu ekipu pisaca. To znači da se ne moraju dovijati da njene knjige nabave, a nove im stižu skoro kada se pojave u Hrvatskoj. Prvo srpsko izdanje „Života bez krpelja“ je zato već rasprodato i sada se prodaje drugo.
Ovoga puta Vedrana je uzela na zub porodične odnose, a pre svega muževe kao krvopije, ne propušta da potkači ni žene, ali ipak posebno se bavi decom, koja su najduže krvopije, ali majkama najdraže.
Rudanova se najviše oslanja na lično iskustvo jer je u prvom braku dobro upoznala šta znači imati muža krpelja, koji ne samo da joj je sisao krv kao sok na slamku, već ju je uz to i varao, dok su „sva kuvanja, sva pranja, sve dečje bolesti i sva bračna sranja“ bili njen problem. Ona zato svojim čiteteljkama savetuje da ne budu kukavice, već da sa takvim krvopijama raskinu po kratkom postupku. Osim toga, treba da nađu drugog muža, po mogućnosti, kao što je to ona učinila, ne samo pitomog i nežnog, već i mlađeg.
Bez uvijanja i eufemizama spisateljica se obračunava sa katoličkim sveštenstvom kao krpeljima čije su žrtve dečaci.
Tako je oštra i prema onima koji vode rat na svim mestima, od skupštine do crkvenih predikaonica i raznih skupova protiv abortusa, jer je to još vruća tema u katoličkoj Hrvatskoj.
Jedine krvopije za koje Vedrana Rudan ima razumevanja, strpljenja i ljubavi su njena deca i unuci, iako je svesna da bi joj sinovi mogli početi da rade, a ne da joj još, iako su u četrdesetim godinama, isisavaju pare.
Svi životni problemi sa kojima se suočava, Vedrana Rudan pretoči u knjige koje će vas od srca nasmejati i pomoći vam da bolje razumete sebe i sve one „krpelje“ bez kojih se u životu ne može. I koje bezgranično volite.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik