Prikaz knjige „Zovem se mama“ Jelice Greganović

Zvaću se mama. Veoma uskoro. Možda se sve čini daleko, ali polako shvatam da je sve samo na jedan treptaj od stvarnosti. Možda će mi uskoro biti potreban osmeh za svaki dan, posebno za one dane koji dolaze kada se emocije čine mestimično promenljivim. Možda će mi biti samo potreban vodič za ulogu superheroja. Vodič za ulogu u kojoj ću se predstavljati mamom. Važnost knjige „Zovem se mama“ leži u činjenici da kao mame nismo same. Da uvek pored nas postoji jedan Žmu (kako ga spisateljica naziva) koji deli prvo mesto u takmičenju za superheroja i jedan ili više onih koji nam olakšavaju (čitaj otežavaju) trku za prvim mestom. A čemu trka? Kuda žuriti? Autorka će nam na jedan humorističan, nežan, brutalno iskren način otkriti da ne treba žuriti, jer ma koliko žurili, u jednom trenutku ćemo shvatiti da želimo da vratimo vreme kada se sve činilo haotičnim pre nego je nastupio period odrastanja.

„Ja sam se nekada prezivala Milenković. Zvala sam se Jelica. Sada se prezivam Greganović, a zovem se Mama. To je ime na koje ću se pre okrenuti, no da me onim prvim pozovete. Mama je reč na koju se osvrćem i spremno odazivam čak i kada me onaj ko zove uopšte nema ni na spisku ljudi koje je ikada upoznao, niti sluti da postojim na ovom svetu. Zato ako vaše dete pisne: 'Mama!', a nepoznata žena mu pritrči i stavi se na raspolaganje, to sam ja. Samo da znate.“

Mama. Nizanje slogova u reč koja mora da se zasluži. Očekivanje kada će beba izgovoriti prvu reč. Šta ako prva reč ne bude mama? Šta ako posle prve reči prebrzo dođe vreme za pisanje reči? Šta ako je na treptaj daleko spremanje za prvi dan škole do spremanja za maturu? Šta ako mir porodičnog doma preraste u vapaj za planinama i nenaseljenim područjima? Šta ako putovanje za dvoje preraste u putovanje za troje (možda čak i petoro)? Kako biti spreman za sve ono što dolazi? Jednostavno. Preživećete. Verujem da ćemo preživeti pre nego se sa Žmu-om odselimo daleko od topline porodičnog doma u potrazi za tišinom. Verujem da nismo endemska vrsta, ali da smo posebna vrsta koja zaslužuje odlikovanje. Zato, umesto potrage za odgovorima, krenite u potragu. Njeni koraci su bazirani na iskustvu. Njeni koraci nisu nesigurni kao naši. Ona se zove Mama.

„Zato sam Mama. Ona koja se okreće i traži ko je zove čak i kada bi trebalo da joj je potpuno jasno da dečiji glas koji je tu reč pisnuo na ulici nikako ne može nju da zove, ako ni zbog čega drugog, onda zato što su njena deca već neko vreme vlasnici glasova odraslih ljudi. Nema veze. Ja stajem na svako „mama“, i gledam ko me zove. Spremna sam da pritrčim u pomoć, da podignem, utešim, obrišem, pridržim, čujem želju, nahranim, obučem, svučem, donesem, pomazim, objasnim... Nema veze koga stvarno zovu, ja sam tu. Ja, Mama...“

Pozovite vašu mamu. Zahvalite joj što ste postali takvi. Svaka crta karakternih osobina koje nosite je crta koja je nežno oslikana rukama koje su nas povijale, dojile, kupale, brisale suze, delile zagrljaje. Zahvalite joj na svemu i zatražite oproštaj za sve neprilike zbog kojih više nikada neće biti ona žena koja je bila pre vas. Pronađite album sa starim slikama. Prisetite se odrastanja. Prisetite se deteta u sebi i oživite ga. Pustite mašti na volju. Jednom se živi. U to ime neka život bude večna igra koja neće proći za treptaj oka.

P.S. Čini se da ispovest jednog (ili tri) odrastanja ne može da se pročita u jednom dahu. Verujte da može. Knjiga će vas ostaviti bez daha. Svaka rečenica koja lebdi ispred očiju pretvara se u masu od plastelina koja dobija oblik i potvrdnu konstataciju. Ukoliko, poput mene, još uvek niste postali roditelj (ali ste na rolerkosteru postajanja) ova knjiga će vas uplašiti. Samo se šalim. Nema potrebe da očekujete neočekivano. Ova knjiga će postati vaša Biblija i putokaz sa smernicama iza svakog ugla. Ogledala sam se u njoj. Sve prilike i neprilike koje sam priređivala svojim superherojima. Ogledala sam se kao majka. Prepoznala sam se kao majka. Naglas sam čitala rečenice koje su potvrđivale da će moje dete biti baš nalik meni – indigo dete, indijanac/indijanka, dete koje će tražiti pomoć a vremenom je neće prihvatiti. Stoga ovu knjigu preporučujem svim onim ženama koje će se nazivati majkama, da shvate da neće biti jedine na svetu koje će preživljavati neprospavane noći. Osvrnite se oko sebe. Za par meseci sreća će dobiti svoj oblik. A dovoljna je sreća ako imate pravog ŽMU-a pored sebe, onog koji će preuzeti odgovornost odrastanja sa vama. Takođe bih je preporučila svim onim ženama koje se zovu mamama, da nauče kako usporiti. Odrastanje deteta je na treptaj od nas. I same smo dokaz toga. Osvrnite se oko sebe, dišite, plešite, radujte se. Dovoljno je bilo razloga za brigu. Naučite da budete dete pored vašeg deteta. Samo ako ste spremne da ponovo postanete dete verujte bićete najbolji primer roditeljstva. Ja, koja ću se uskoro zvati mama i koja odbijam da poverujem u činjenicu odrastanja jedva čekam da se suočim sa izazovima roditeljstva. Ne, to nije borba protiv vetrenjača. Da, to je igra pravljenja vetrenjači.

Autor: Jelena Stošić Jović, M.Sc.
Izvor: uciteljicajelenastosic.blogspot.rs