London tokom burnih dvadesetih, Pariz za vreme nemačke okupacije, i vila na vrhu litice u Korzici tokom osamdesetih – sve su to pozornice jedne tragične ljubavi.
Kada Džun, majka Kejt Darling, pogine u avionskoj nesreći, ceo svet tuguje zbog gubitka bivše primabalerine. Nedugo zatim, Ivi, žena koja je usvojila Džun, pokazuje Kejt nešto što je 30 godina čuvala kao tajnu – pismo Kejtine bake i njen portret koji je načinio poznati umetnik Tomas Staford. Nekoliko dana kasnije, Ivi umire, zbog čega se Kejt se oseća izgubljeno – njena karijera fotografa ne napreduje a ona je usamljena u starom viktorijanskom Londonu. UI želji da sazna nešto više o slici, Kejti stupa u kontakt sa povučenim slikarom Stafordom, a on je poziva kod njega na Korziku, gde joj izloži dugu priču o ljubavi i gubitku.
Tomas Staford i Alis Eversli su se sreli jednog savršenog leta kada su bili deca, a zatim ponovo kada su bili dvadesetogodišnjaci. Tom je studirao na Oksfordu a Alis, plemkinja, bila je članica grupe „Predivnih mladih bića“, mladog plemstva sklonog boemskom životu. Zaljubili su se: ona je ohrabrivala Tomovu ljubav prema umetnosti, i upoznala ga je sa važnim ljudima, a Tom je video pravu Alis – ne plitku članicu dekadentnog višeg društva, već smelu devojku koja će osvojiti svet. Kad Alis otputuje u Veneciju sa svojom kosmopolitski nastrojenom tetkom, i vrati se odatle trudna, porodica je isprva sakrije, a zatim ona sama odlazi u Pariz.
To je priča koju nostalgični Staford priča Kejt, ali će se cela istina zaokružiti tek sa pričom datom iz Alisinog ugla. Njih dvoje su bili sporadično u vezi – u Parizu, na Korzici – ali nikada nisu mogli da izgrade dugotrajan i čvrst odnos. Kejt je prošla bolje – dok je bila na Korzici, ona i Stafordov unuk počinju da se zaljubljuju jedno u drugo.
Raskošni opisi mesta i epohe doprinose neodoljivoj ljubavnoj priči.
Izvor: kirkusreviews.com
Prevod: Vladimir Martinović