Naslov ove knjige odmah je izmamio osmeh na mom licu. Imala sam osećaj da ću uživati u njoj. Tako je i bilo.
Glavni junak nije dečak niti devojčica, kao što sam navikla, već neobičan mačak po imenu Toša. Bio je pomalo neposlušan i često je pravio nered. Ostavljao je svog gazdu bez slanine. Čiča Trišo, stari mlinar, praštao je svome ljubimcu, ali mu je jednom dozlogrdilo. Odlučio je da ga strpa u džak i baci u reku. Tog trenutka počinju doživljaji našeg glavnog junaka. Vozili su se, vozili, ali nijedna reka nije bila dovoljno dobra. U stvari, čiča Trišo je bio dobronameran čovek koji je voleo tog neposlušnog mačka. Čini mi se da je namerno odugovlačio sa odlukom da se reši Toše. Prepustiće se razgovoru i rakiji sa krčmarom Vinkom. Toliko će popiti da će i zaboraviti na svoj cilj, a u jednom momentu će nestati i džak i mačak. Zahvaljujući Tošinom dnevniku, saznaćemo kroz kakve situacije prolaze mačak i njegova neobična družina. Miš Prorok, medved Kruškotres Kukuruzović i pas Šarov učiniće život mačka interesantnijim i duhovitijim.
Dok sam čitala ovo delo, stalno sam se smejala i željno iščekivala dalji razvoj događaja. Zdrav humor se oseća u svakoj rečenici. Ne znam da li su smešnija imena likova ili situacije u kojima su se nalazili. Mogu reći da me podseća na basne, jer u razgovoru životinja, kao i u njihovim postupcima, možemo prepoznati dosta ljudskih osobina i životnih situacija. I baš kao i basne, ova knjiga šalje mnogo poruka. Izdvojila bih neke: „Kad nastanu teški dani, pas i mačka spavaće na istom uzglavlju“ i „Jača su trojica nego sam Radojica“.
Mnogo toga možete saznati čitajući ovu knjigu. Otkrijte kakve su to orahove cipele, kako se to lovi mesec, ko se krije u mračnoj pećini... I da ne zaboravim da se zahvalim psu Žući, koji nije potpuno uništio dnevnik mačka Toše, jer kako bismo inače saznali sve ovo.
Ovo je još jedno delo koje potvrđuje da je uz maštu sve moguće.
Autor: Jovana, 12 godina