U svakoj vrsti nauke može biti nečeg zanimljivog, samo ga treba naći. Posle „
Urnebesne fizike“ i „
Urnebesne hemije“, dolazi nam i jednako urnebesna „
Urnebesna istorija“.
U ovoj knjizi likovi su zapravo istorijski likovi, tj. ličnosti (a Cezara ima više nego što mogu da prebrojim). Verujem da ih među koricama ima oko milijardu ali i milijardu i po anegdota. Neki od meni najinteresantnijih su Aleksandar II Nikolajevič Romanov (ruski car), Lazar Laza K. Lazarević (srpski lekar i pisac) i Marija Antonija Žozefina Antoaneta (kraljica Francuske i Navare). Ne nalaze se ovde samo vladari o kojima se uči za vreme časova, nego i naučnici, glumci, muzičari, umetnici drugi. Tu su svi od Arhelaja, preko Isaka Njutna, do Elvisa Prislija.
Kao što sam gore navela, postoje i knjige „Urnebesna fizika“ i „Urnebesna hemija“. Naravno. „Urnebesna istorija“ nema eksperimente, sva sreća jer niko ne bi probao da osvoji neku državu ili pokrene novi lov na veštice. Međutim, ovu knjigu možete čitati kad god hoćete. Na času ispod klupe, dok idete na odmor sa porodicom ili dok pokušavate da nagovorite roditelje da ostanete duže budni. Knjigu bih preporučila svakom starijem od 10 godina. Nije bitno da li ste muško ili žensko, garantujem da će te se smejati dok vas ne zabole pluća.
Za kraj, jedna od mojih omiljenih činjenica iz knjige je da je mumija Ramzesa II krenula na putovanje u Francusku, sve sa pasošem!
Autor: Tisa, 12 godina