Istorijska fikcija se pomešala sa romantikom i natprirodnim i stvorila neodoljivu priču.
Sredinom 1800-ih, nadarenom slikaru Edvardu Redklifu svidi se Lili Milington, mlada žena ispod njegovog nivoa. Njihova umetnička saradnja i ljubav odvijaju se u kući sa dugom istorijom, velikom moći i strašnim tajnama, što stvara dramu koja seže sve do 2017. godine.
Ubistvo Redklifove verenice unosi haos u njegov život, posebno kada Milington i dragulj koji je bio u nasledstvu Radklifove porodice nestanu iste noći. U narednim godinama počinju da kruže priče o tragedijama koje su se dogodile u kući, koseći se sa osećajem udobnosti koji, tokom narednih vekova, mnogi ljudi pronalaze unutar njenih zidova.
Svaka osoba koja provede vreme u Birčvud zdanju postaje deo priče utkane u veo misterije, i koja čitaocu nudi objašnjenja prethodno pomenutih likova ili događaja. Njihove priče utiču jedna na drugu, a ponekad samo čitalac može da razume vezu između njih.
Elodi, koja polako i nesvesno spaja sve činjenice, plašljivo je stvorenje. Njen karakter omogućava čitaocu da istražuje, pa čitanje ovog romana deluje kao interaktivno iskustvo. Kako čitalac otkriva da je Milington nestala, a plavi dijamant izgubljen, veo tajne počinje da se nadvija nad smrti i gubitke u periodu koji obuhvata oba svetska rata, a porodične priče se sve više ukrštaju i navode na složene odgovore.
Ćerka časovničara, koja se pominje u naslovu, sama Milington, glavna je junakinja romana, iako do samog kraja ne razumemo njen značaj. „Časovničareva kći“ je roman o kojem će čitaoci danima razmišljati i biti šokirani zaključkom, ali će se pred njima na kraju svi delovi priče uklopiti, kao savršeno osmišljena slagalica.
Finale romana deluje kao duboki, emotivni izdah olakšanja, za razliku od manje urednog kraja, koji odgovara kontekstu i tonu celokupnog romana. Realan je, kao da je sve vezano lepom mašnom.
Ovaj istorijsko-fantastični roman s paranormalnim delovima, ispričan je iz nekoliko uglova, a svaki ugao čitaocu predstavlja različite junake koje odlikuju različiti stilovi pripovedanja. Čitamo priču iz ugla ratnog veterana, penzionisanog policajca, arhiviste, pisca i aristokratske devojke, i još mnogih drugih. Autorka
Kejt Morton stvara mistične pejzaže i daje tajne nagoveštaje.
Sa „ljubičastim zvucima“, mesečinom koja „prosipa srebro“, i vizijom Redklifine sestre Lusi „kako sedi u mraku, u tajnosti skrivene šupljine ispod Edvardove kuće“ ovi opisi su mi dugo odzvanjali u glavi, bila sam podjednako oduševljena i uznemirena divnim i natprirodnim elemenima, koji su tako pažljivo opisani.
Ako moram da izdvojim nešto što mi se nije dopalo, to bi bili možda obimni pasaži naracije bez dijaloga. Nekad deluje kao pričanje, a ne prikazivanje, a ponekad baš ume da se raspriča.
Milington govori u prvom licu, u sadašnjem vremenu – tehnika koju je besprekorno uklopila – dok ostali likovi svoje tragedije pričaju u prošlom vremenu. Sve ovo pomaže da se usklade likovi i njihove naracije, pošto se u romanu pominje veliki broj likova.
Bajkoviti, paranormalni aspekti romana potpuno su uverljivi kada se uklope u stvarne prikaze žena i muškaraca iz različitih vremenskih perioda. Potpuno se čini mogućim da postoje duhovi koji imaju kontakt sa našim svetom, i da su umetnici poput Redklifa, iz Bratstva Magenta (morala sam na da proverim na Guglu da li je taj detalj tačan!), stvarali potentna platna na kojima su kombinovali igru svetlosti, nauku i umetnost.
Kejt Morton nas često daruje romanima sa elementima fantastike, a roman „Časovničareva kći“ predstavlja još jedan poklon pun divnih reči i dubokoumnih priča. Vredi ga pročitati, jer vam nudi detalje, istorijske činjenice, mistiku i lirsko pripovedanje, i možete da ga pročitate u periodu kada je Noć veštica ili možete sa knjiškim klubom detaljno da istražite sve događaje i preokrete koji su se desili, te da se raspravljate ko je prvi otkrio misterije zaključane na stranicama.
Autor: Sara Damen
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Prevod: Lidija Janjić