Prikaz „Poslednje stanice“ Patriše Kornvel

Patriša Kornvel je napisala još jednu zanimljivu detektivsku misteriju. Njen forenzički patolog i glavna medicinska istražiteljka Virdžinije, Kej Skarpeta, uspeva da se izbori sa novim političkim i ličnim teškoćama. Kada je sve u najboljem redu, njen posao je sumoran – seciranje tela nedavno preminulih u potrazi za tragovima kako su umrli. Ali, ovo su loša vremena za Kej Skarpetu: roman počinje dan pošto ju je monstruozni serijski ubica iz poslednjeg romana „Crna poruka“ napao. Isprva se čini da je najveća misterija da li će njen napadač priznati druga ubistva i Kornvelova mahom obrađuje otvorena pitanja iz prethodnih romana.

Ljubiteljima psiholoških krimića „Poslednja stanica“ će biti veoma interesantna. Na samom početku romana, Skarpeta se nalazi u teškom životnom trenutku. Jasno je da posao uzima danak. Nedavna smrt ljubavnika u kombinaciji sa sećanjem iz detinjstva na očevu bolest i smrt bude u njoj traume sa kojima se teško bori. Glavni mehanizam odbrane joj je poricanje: Skarpeta se baca na posao, a kada ne radi, opsednuta je italijanskom kuhinjom. Ali sada ne može da se vrati svojoj kući jer je mesto zločina prepuno istražitelja. Zbog toga odseda kod stare prijateljice Ane, psihijatra. Ana otkazuje sve sastanke i odlučuje da pomogne Kej da se suoči sa svojim demonima. Iako će događaji koji slede sprečiti duže terapeutske seanse, deluje da Kej napreduje.

„Poslednja stanica“ više od većine detektivskih romana obraća pažnju na psihološke detalje. Kornvelova iznova osvetljava kako posledice ubistva utiču na porodice i jasno navodi da šteta prouzrokovana ubistvom traje godinama posle tog užasnog događaja. Dok Kej razmišlja o ovoj temi, ona preporučuje knjigu o tome kako se izboriti sa ubistvom voljene osobe: „What to Do When the Police Leave: A Guide to the First Days of Traumatic Loss“ Bila Dženkinsa. Teško je utvrditi koliko terapeutske seanse Ane i Kej imaju stvarno utemeljenje, ali Skarpetina priča definitivno podstiče čitaoca na razmišljanje.

Materijal romana je uznemirujuć. Čitalac ima uvid u detaljne opise autopsija, metode ubistava i seksualnih fantazija sadističkog ubice. Impresivan je način na koji je Kornvelova izgradila zaplet kako bi uključila nekoliko ranijih romana o Skarpeti. Zbog dešavanja u ovom romanu, ljubitelji njenih knjiga će poželeti da se ponovo vrate ranijim naslovima, i pokušaju da rekonstruišu kriminalističke tragove kako bi dobili uvid u celu sliku.

Zbog dužine romana i reminiscencija na prethodne naslove, ova knjiga je savršena za duga putovanja.

Izvor: metapsychology.mentalhelp.net