Roman „
Ajfel“ pripoveda priču o čuvenom tornju. Njen tvorac morao je da prevaziđe nedostatak poverenja i podrške kako bi ostvario svoj san. Svi znamo kako se priča završava – čuvena kula je podignuta na Marsovom polju – ali čitajući ovu priču, zapitaćemo se da li će Gistav u tome uspeti. Uvek sam verovala da svet pripada sanjarima, onima koji prkose vremenu, ubeđenjima, svemu ustaljenom, kako bi doneli promene i sve nas ostale uključili u tu čaroliju.
„Zamislite kulu koja se uzdiže do neba i privlači sve poglede! Pobedu nad gravitacijom, nad elementima, nad nama, sirotim ljudskim bićima.“
Sećam se, kao da je juče bilo, kada sam se prvi put našla ispred nje. Bio je to 17. januar i bilo je veoma hladno. Došla sam vozom iz juga Francuske i promenila dva metroa. Po izlasku iz stanice metroa okolne zgrade su mi zaklanjale pogled. Krenula sam ka toj magičnoj kuli, ne znajući da li idem u pravom smeru vodeći se instinktom. Kada sam je konačno iznenada ugledala, nalazila sam se na samo nekoliko metara od nje i bilo je čarobno. Kroz glavu mi je proletelo sve kroz šta sam prošla kako bih tu dospela, kako su mi potekle suze kada sam sletela na aerodrom i prvi put ugledala kulu u daljini, tako malenu. Nisam verovala da sam ja, koja tada nisam znala ni reč francuskog, stvarno bila tu, ostvarivši svoj dugogodišnji san, kao što je to nekad bio Gistavov.
Ovaj roman me je podsetio upravo da je poenta života da se izborite za svoje snove, čak i kada izgledaju da su daleko od dosega. Da se moramo boriti i nikada ne predati. Jer život je san. A ostvarenje snova je mnogo više nadohvat ruke nego što to mislimo.
Izvor: Goodreads
Prevod: Aleksandra Branković