Da se
Milan Jovanović nekim slučajem zove Mark Džonson, na primer, i da piše na engleskom, njegov roman „
Bogorodičine sene“ bio bi planetarni bestseler, mnogo bolji od Braunovog „Da Vinčijevog koda“. No Jovanović je uzbudljivu priču o putovanju jedne ikone kroz dvadeset vekova napisao na srpskom i domaćoj publici pružio knjigu u kojoj će istinski uživati.
„Bogorodičine sene“ je priča o ikoni Isusove majke koju je napisao propovednik i lekar Luka, učenik apostola Pavla. Luka je u Efesu paralelno naslikao dva portreta – jedan koji će ga proslaviti, i drugi koji će osuditi hrišćanska zajednica. Priča tokom dve hiljade godina prati priču o te dve slike, od Efesa, preko Konstantinopolja, Rodosa, do Beograda, Ostroga i Cetinja. Da li su vernici slavili ikonu madone ili one druge žene koja je Luki pozirala? Na čitaocu je da proceni slušajući priče živopisnih likova (12 muškaraca i sedam žena, koliko je po jednom ranohrišćanskom dokumentu Isus imao učenika) – Marije, majke Božje, carice Teodore, Isusove učenice Solome, cara Rusije Aleksandra Prvog Pavloviča, sveštenika, službenika, upravitelja, kustosa i ađutanata koji pohode ovu knjigu i pričaju svoje susrete sa Lukinom ikonom. Jovanović kroz njihove priče baca drugačije svetlo na neke događaje, uverenja i priče, vešto preplićući fikciju sa istorijskim činjenicama i predanjima. Istorija možda jeste učiteljica života, ali na mnoga pitanja nema jasan odgovor. „Bogorodičine sene“ pak nude interesantne teorije za mnoga od tih pitanja.
Uzbudljiva, promišljena, duhovita, maštovita i produhovljena, knjiga „Bogorodičine sene“ podseća na one divne istorijske romane i avanture, ali je zapravo potpuno svoja i originalna, prožeta mirom srednjovekovnih crkava i manastira koji tera na razmišljanje, promišljanje i proučavanje sebe, sveta oko nas i pronalaženje smisla. „Bogorodičine sene“ su predivan, vešto napisan roman koji će vas zagrejati i doneti utehu. Najtoplija preporuka.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik