Prikaz romana „Boja purpura“ Alis Voker

Sili je siromašna crnkinja koja živi na američkom Jugu tridesetih godina. Ima četrnaest godina, otac je neprestano siluje, napravio joj je dvoje dece, a zatim su je udali za jednog udovca. U tom braku je zlostavljana, tučena i prisiljena da radi bez prestanka. Intima sa suprugom je bedna i bez imalo stasti, i jednako je prezire koliko i batine. U jednom trenutku u njen život ulazi Šug (Šugar) Ejveri koja nije nimalo nalik ostalim crnkinjama. Šugar je uspešna pevačica – nezavisna, bogata, prefinjena, mnogo je putovala i slobodnog je duha. Takođe, ona je ljubavnica Silinog supruga. Kada se Šug razboli, Sili je prinuđena da brine o njoj i tako se među njima razvija prijateljstvo koje prerasta u zanesenost, a zatim i u ljubav. Šugar uči Sili da, kao i svako drugo biće, zaslužuje da bude srećna i voljena. Pomaže joj da prevaziđe sve kroz šta je prošla, da nauči da život drži u svojim rukama i da ne dovodi u pitanje svoju vrednost. Alis Voker takođe postavlja i važan podzaplet o Silinoj sestri Neti koja obavlja misionarski posao u Africi.

„Boja purpura“ govori o borbi jedne crnkinje da se oslobodi pozicije sluškinje u društvu kojim dominiraju muškarci. Sili, Neti, Sofija i Šug Ejveri su žene od kojih svaka bije bitku protiv represije i predrasuda, i svaka mora da pronađe način da pomogne sebi, kao i da pomognu jedna drugoj. Kada je objavljena, „Boja purpura“ je prouzrokovala oluju neslaganja i Vokerova je optužena da u veoma lošem svetlu predstavlja crnu zajednicu i kvari sliku o muškarcima u toj zajednici. Roman je kasnije osvojio Pulicerovu nagradu, a danas je prihvaćen kao moderni klasik.

Reč je o apsultno predivnom štivu. U jednom trenutku u romanu, Šug Ejveri kaže Sili: „Mislim da Boga nervira kada negde prođeš pored boje purpura i ne primetiš je.“ Boja purpura se mora smatrati čudesnom samo zbog svog postojanja. Sili je poput te boje. Ona misli da njeno postojanje nema nikakvu vrednost, ali na kraju dolazi do shvatanja da: „Možda sam crna. Možda sam ružna. Ali tu sam“, i to je sasvim dovoljno. Ovo je izuzetno lep i dubok roman. Njegovi junaci imaju složene karaktere i bavi se vrlo ozbiljnim temama, ali je Vokerova uspela da ih prikaže na jednostavan i iskren način. Njegova je poruka da smo „na ovom svetu da volimo jedni druge“ i to je nešto što odzvanja decenijama.

Izvor: book-review-circle.com
Prevod: Dragan Matković