Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Crvene duše“ Pola Grevejaka: Kad sam bio cenzor - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Crvene duše“ Pola Grevejaka: Kad sam bio cenzor

U svom čudesnom prvom romanu Pol Grevejak predstavlja pola veka sovjetske istorije prateći život jednog funkcionera Glavlita. Dobro došli u „Crvene duše“.

Kada je objavljen u Francuskoj, „Vrli novi svet“ je imao 284 strane. Kada se pojavio u SSSR-u, futuristički roman Oldusa Hakslija imao je tek 28. Neko je dakle tuda prošao, a makaze su njegov posao.

Ali kako zapravo izgleda taj posao? Odgovor ćete naći u „Crvenim dušama“, izuzetnom prvom romanu koji počinje Staljinovom smrću i preispituje pola veka sovjetske istorije dok govori o životu jednog senzora u Odeljenju za književnost i izdavaštvo, poznatom i po akronimu Glavlit.

Sve je u ovom romanu zanimljivo, počevši od ovog funkcionera koji je istovremeno i strastveni čitalac i potpuni kreten i hrabar momak. Zajedno s njim tonemo u jedan potopljeni svet u kojem se književni časopisi štampaju u milionima primeraka, a Šolohov „Tihi Don“ u pedeset miliona; u kojem hrabri disidenti rizikuju svoj život kako bi štampali samizdate drugačijih vrednosti; u kojem se ogroman rukopis „Život i sudbina“ otpisuje uprkos mišljenju cenzora koji guta „stranice iz kojih izbijaju neverovatna snaga i čovečnost“; u kojem je jedan običan telefonski razgovor sa Lujem Aragonom dovoljan da se zabrani Kamijeva „Kuga“; i u kojem Solženjicin uspeva, zahvaljujući čudesnom Hruščovom uplitanju, da objavi „Jedan dan Ivana Denisoviča“ pre nego što se dokopao Nobelove nagrade.

U „gulagu za reči“

Pol Grevejak je rođen 1981. godine. Ali čitajući njegovu knjigu, pomislili biste da je lično prisustvovao Gagarinovom trijumfu, prvim projekcijama Tarkovskog i satima skriven čitao De Sada, kao i njegov neobičan junak u paklu Glavlita, tom „ministarstvu za istinu“, tom „gulagu za reči“, toj „biblioteci koja propoveda socijalizam“.

Ne samo da je njegova hronika destaljinizacije dokumentovana poput doktorske teze. Već on nikad ne posmatra homo sovijetikusa s visine i ne sudi lako o utopiji koja se pretvorila u košmar.

Zato što umešno s nama deli izgubljene iluzije svojih junaka i njihove svakodnevne putanje moskovskim metroom, ovaj ruski roman je veliki melanholični triler, i potresno priznanje mučenicima koji su verovali, uprkos svemu i protiv svih, u književnost.

Izvor: bibliobs.nouvelobs.com


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.