Prikaz romana „Dani kuge“

Upravo sam završio sa čitanjem sabranih priča Džona Čivera i započeo sam ovaj roman pre nego što je pušten u prodaju. Neobičan je osećaj znati da sam među prvima koji su ga pročitali.

Do tog trenutka sam pročitao tri knjige ovog autora: romane Río fugitivo (iskreno ga preporučujem) i Norte, kao i zbirku priča Billie Ruth. Znam da Edmunda zanima naučna fantastika i njegov poslednji roman Iris pripada ovom žanru (poslednji naslov objavljen pre „Dana kuge“), a elementi naučne fantastike se pojavljuju i u njegovoj zbirci priča Las visiones. Zbog toga sam pretpostavio da će i njegov novi roman pripadati istom žanru, međutim, autor me je demantovao u prepisci koja se odvijala na mom zidu na Fejsbuku.

Naišao sam na Jutjub video u kome Pas Soldan predstavlja svoj novi roman i kaže da je pre svega  čitao mnogo knjiga sa zatvorskom tematikom i da mu je naročito privukla pažnju jedna hronika engleskog autora koji je opisivao svoje iskustvo u zatvoru San Pedro u La Pasu. „Moj roman treba da odražava atmosferu zatvora kao što je La Pas, u kome zatvorenici žive sa svojim porodicama“, kaže autor u pomenutom videu pod naslovom „Edmundo Pas i ‘Dani kuge’, njegov novi roman“.

Roman „Dani kuge“ uvodi čitaoca u zatvor Kasona, kome se zatvorenici obraćaju i postavljaju pitanja kao da je reč o živom, svesnom biću. Kasona se nalazi u zabačenoj oblasti Los Konfines u neimenovanoj hispanoameričkoj zemlji (ovo možemo zaključiti na osnovu imena likova i njihovog govora), ali dok sam čitao, smatrao sam da je reč o Boliviji (mada bi mogao biti u pitanju i Paragvaj, na primer).

Roman je podeljen u tri celine, a svaka sadrži nekolicinu nenumerisanih poglavlja. Svako poglavlje započinje mnoštvom različitih glasova, uz zaglavlje koje naglašava čitaocu koji je sledeći lik o kome će se govoriti. Pripovedački glasovi se javljaju u prvom i trećem licu (za pripovedanje u trećem licu, Pas Soldan se služi tehnihom neupravnog govora da bi se približio liku o kome je reč, bez osuda, i naglasio da je sada fokus na njemu). Svaki pripovedač nam se obraća na dve ili tri stranice uzastopce, pa se može ponovo javiti i posle pet i posle trideset stranica. Nisu svi pripovedači u romanu podjednako bitni (a ima ih više od trideset). Upravnik zatvora, sudija visokog ranga ili političar u Los Konfinesu, zatvorski policajci, najimućniji zatvorenici, kao i oni koji su na najnižem stupnju društvene lestvice Kasone; svi ovi likovi doprinose ritmu romana, daju mu oštar, gotovo naelektrisan tempo koji čitaocu ne ostavlja vremena za predah.

Stil romana odražava osobenosti svakog od likova, brz je i dinamičan, a rečenice su često kratke i odsečne i nedostaje im glagol: na primer, na 15. stranici možemo pročitati „ Hrkanje, plakanje, groktanje, zapomaganje. Telo se opružilo na ispucalu kamenu fontanu, odviše nemirno da bi probalo da zaspi.“ Da bi se upotpunila dinamična, napeta i nasilna atmosfera prisutna na svakoj stranici, često se javljaju i onomatopeje („cvr, cvr, cvr“ ili „bljak, fuj“), kolokvijalizmi tipični za govor Latinske Amerike i, u pojednim slučajevima, tipični za zatvorski svet, a zatvorenici Kasone neretko koriste i reči preuzete iz engleskog jezika („biznis“ za posao ili „selfi“).

Svako poglavlje započinje tačkom gledište nekoga ko ima moć, pa su tako uvek prvi pripovedači upravnik ili sudija, a posle se javljaju policajci, zatvorenici ili njihovi članovi porodice, jer je Kasona veoma osoben zatvor: tamo pojedini zatvorenici žive sa svojim porodicama, iako njeni članovi nisu počinili nikakav zločin, ili su pak i dalje tamo po sopstvenom izboru nakon što su odslužili kaznu, pošto su u zatvoru razvili uspešan posao i ne žele da ga izgube. Sve se može kupiti ili prodati: mesto za spavanje u prostranijoj ćeliji, izlazak iz zatvora do grada, potkupljivanje policajaca da ubije neko zatvorenika jer porodica njegove žrtve nije zadovoljna presudom koju je ovaj dobio… Poslovi zatvorenika, koje podržava i potpomaže policija, mogu uključivati i nuđenje zaštite drugima, uz primenu čiste sile i iznuđivanja.

Čitalac sluša pripovedačke glasove Kasone uz čuđenje i osećaj da je zagazio na opasnu, prljavu, nasiljnu i divlju teritoriju koja je odlično opisana. Ideja o verodostojnom opisivanju je odlično realizovana i scene koje su nam prikazane ostavljaju snažan utisak.

Posle 70. stranice, sam mislio: roman mi se dopada, pisanje je odlično i moćno, ali nemoguće je da Edmundo Pas Soldan nije osmislio jedinstven zaplet koji će pokrenuti sve likove u smeru privremenog raspleta i koji će ujediniti radnju, jer ako nastavi sa brojnim pripovedačima koji su nepovezani, tok romana će se potpuno izgubiti. Kao što je i trebalo da pretpostavim, Pas Soldan je sa razlogom iskusan pisac jer zna tačno šta treba da uradi da tok romana ne bi skreno sa zacrtane putanje. Naravno, iako su na počeku romana narativni tokovi koji će biti nosioci radnje samo nagovešteni, oni se razvijaju i jačaju kako stranice odmiču. Prvenstveno mislim na dva temelja čitave priče: u Kasoni (i u čitavom Konfinesu) sve više jača paganski kult boginje Zvezda Ma, koja je uvek predstavljena sa nožem u zubima, i lokalne vlasti počinju da je doživljavaju kao pretnju na izborima koja može da prevagne tas u korist nekog od kandidata opozicije koji je prihvatio njen kult, (što je prvenstveno karakteristično za neobrazovane osobe), tako da odlučuju da ga zabrane. Drugo narativno jezgro je epidemija opasnog, nepoznatog virusa u Kasoni  koji izaziva povraćanje i dijareju, od čega zatvorenici postaju nasilni i vrlo brzo umiru.

Stanovnici Los Konfinesa (a pre njih i stanovnici Kasone) brzo će povezati izbijanje epidemije sa zabranom kulta Zvezde Ma, i shvatiće opaku bolest kao posledicu besa ovog božanstva. Uslediće smrt, haos i nasilje u sve većim razmerama.

Samim svojim naslovom, roman „Dani kuge“ nas može asocirati na neko srednjovekovno delo, na priču koja može biti smeštena u Boliviju iz 1950, 1900. ili 1800. godine, sve dok se ne pojave tekovine savremenog sveta, kao npr. dron, koji radnju smeštaju u sadašnje doba. A kada zatvorenici povedu razgovor o pokretanju trgovine bioničkim implantima u zatvoru, roman poprima i dozu futurističkih elemenata.

Ovaj roman me je podsetilo na stvaralaštvo Marija Vargasa Ljosa, koji je jedan od Pas Soldanovih omiljenih autora – čak je i napisao svoj prvi roman, Río fugitivo, pod uticajem Vargas Ljosinog maestralnog dela „Grad i psi“. Roman „Dani kuge“ smešten je u zatvorski ambijent umesto vojne škole, kao prikaz opresivnog i zatvorenog sveta. Pas Soldanovo delo me je podsetilo i na „Litumu u Andima“, delo u kome Vargas Ljosa ispituje uticaj i težinu paganske religije i sujeverja u Peruu. Da je Vargas Ljosa napisao „Dane kuge“, ne bi naznačio čitaocu ko je pripovedač u svakom segmentu priče. Oduvek sam smatrao da je konfuzija koju Vargas Ljosa unosi u svoja dela bespotrebna i zahvalan sam na zaglavljima koja je Pas Soldan obeležio.

U izvesnoj meri, roman me je podsetio i na Hosea Donosa i njegovu tendenciju da piše o maskama koje nas deformišu i čudovištima iz svakodnvnog života, kao u „Bestidnoj ptici noći“.

„Dani kuge“ bi se mogli uvrstiti i u romane o hispanoameričkim diktatorima (kao što su klasici „Ja, Vrhovni“ Augusta Roe Bastosa ili „Jesen patrijarha“ Gabrijela Garsije Markesa), ako shvatimo zatvorsko okruženje kao metaforu za ono što se odigrava u zemlji. Dakle, upravnik bi bio ekvivalent sveprisutnog diktatora koji izaziva niz državnih udara i u kome se ogleda podeljenost vlasti nad kojom nema apsolutnu kontrolu. Ali, roman bi se mogao svrstati i u savremeniji, apokaliptični žanr zbog prisustva razarajućeg virusa koji narušava krhku ravnotežu uspostavljenu u Kasoni.

Pred nama je moćan i potresan roman, teskoban i težak jer prikazuje stvarnu sliku sveta i njegove nepravde, i nije za izbirljive čitaoce – ono što opisuje je najčešće brutalno, prljavo, bez jasno definisanih pozitivnih likova, a potpomaže se hispanoameričkom tradicijom i pokazuje nam njenu pravu sliku. Nije mi poznat čitav opus Edmunda Pas Soldana, ali imam utisak da je roman „Dani kuge“ jedno od njegovih najzahtevnijih i najuspešnijih dela.

Autor: David Peres Vega
Izvor: desdelaciudadsincines.blogspot.com
Prevod: Sonja Laštro