Prikaz romana „Diskretna špijunka“: Uzbudljiva dubina potresnih događaja

Roman „Diskretna špijunka“ savremene američke spisateljice Madlin Martin govori o dvema ženama koje su sve, samo ne tipične. Obe junakinje, Amerikanka Ava i Francuskinja Elen, uprkos nepovoljnim okolnostima, bore se u Lisabonu protiv nacionalsocijalista na specifičan način: sakupljajući informacije o njima i šaljući ih posredstvom mikrofilmova u Sjedinjene Države, odnosno štampajući ih u tajnom biltenu Pokreta otpora. Budući da je Portugalija neutralna u Drugom svetskom ratu, njen glavni grad pun je jevrejskih i, gotovo, izbeglica svih vrsta, ali i nacista i lokalne tajne policije.

Premda i sama ima lični razlog da uđe u borbu (brat joj učestvuje u bojni), Avu je za to opredelio poziv američke vlade da na osnovu njenog znanja raznih jezika i iskustva snimanja na mikrofilm na poslu u Odeljenju retkih knjiga vašingtonske Kongresne biblioteke, postane agent vladine Uprave strateških službi. Kod Elen su lični razlozi bili presudni: otkako je njen muž uhapšen kao član Pokreta otpora u okupiranoj Francuskoj, ona se priključuje pokretu u Lionu.

S obzirom na oprečnost poriva za odlazak u Lisabon, ali i na pripadnost različitim nacijama, vrlo su prikladne razlike u karakteru i delovanju dveju protagonistkinja: kao da je Elen srčanija i temperamentnija, a Ava obazrivija, metodičnija i hladnokrvnija, mada preplitanjem njihovih sudbina isplivavaju međusobne sličnosti. Glavne junakinje „spaja“ vrlo aktivno bavljenje obezbeđivanjem uslova da jedna jevrejska majka i njeno dete bez straha otputuju u Sjedinjene Države i tamo se sjedine sa ostatkom porodice. Pošto je Ava empatična, i kod nje će emotivni razlozi prevagnuti nad racionalnim, a sve rečeno se splesti u krajnje uzbudljivu povest.

Iako je trilerski deo štiva bez i najmanje sumnje izveden na visini zadatka, sa sklapanjem korica „Diskretne špijunke“ gubi se utisak o njegovoj užoj žanrovskoj pripadnosti nego što je to istoriografska fikcija. Naime, visoka a verodostojno opisana prilagodljivost glavnih junakinja ne znači da su ostali likovi prikazani manje uspešno: to je pre svega slučaj sa saradnikom britanskih bibliotekara u Portugaliji Džejmsom. ali i članovima Pokreta otpora koji pokazuju izuzetnu hrabrost s obzirom na stalno prisutnu mogućnost da budu uhapšeni i mučeni. Likovi, pak, izbeglica u Lisabonu, sa njihovim potresnim pričama koje se kreću u egzistencijalnoj skali od užasa progona do slatkih trnaca nade za slobodom, dodatno roman čine realističnim, ali i dubokim, koliko god to bilo već postignuto opisom Liona i prirode posla protagonistkinja.

S jedne strane, prikaz strašnog siromaštva u okupiranom Lionu i kontrast takvog života sa onim pridošlih Nemaca, koji uživaju u obilnim obrocima u lokalnim restoranima i barovima, prerastaju u ubedljivi podsetnik na razornost rata. S druge strane, Avino i Elenino različito bavljenje značenjem pisane reči sadrži značenjsko „duplo dno“, uvek neophodno za dobru književnost: pisana reč je važna na kratki rok jer može da pomogne u neposrednoj borbi, ali i na dugi, jer i šifrovane poruke i bilten predstavljaju svedočanstvo za buduće generacije o možda najkrvavijem i najturbulentnijem vremenu u istoriji čovečanstva.

Autor: Domagoj Petrović