Prikaz romana Jovice Aćina „Srodnici“

U tematsku osnovu svog prvog romana Jovica Aćin (1946) je postavio potragu za porodičnim poreklom. Ta potraga je junaka-naratora, čije je ime jednako piščevom, odvela na Pirinejsko poluostrvo, u Španiju, pod čijim toplim nebom njegova dva sina i on doživljavaju različita fizička i emotivna  iskušenja i duhovno-saznajna osvedočenja. I to u širem rasponu: od spoznaje da se u tami vremena tragovi porekla pretapaju, blede i nestaju, do fantazmagoričnih susreta, predstava i vizija koje znatno menjaju cilj i  smisao puta. Tako se ovaj u osnovi detektivski roman nadograđuje maštenskim i fantazijskim elementima i postaje žanrovsko-tipološki hibridna književna tvorevina. Mirnom rukom pisana, jezički adekvatna, sigurno vođena, složena i uzbudljiva priča o susretima i spoznajama koje bitno opredeljuju i menjaju život i predstave njegovih karakterno i psihološki uobličenih aktera.

Promene koje se od početka kroz različite sadržinske signale najavljuju, motivisane su okolnošću da junak-narator želi da se potpunije upozna sa porodičnom istorijom, ali i da se kroz putovanje identitetski samopotvrdi kroz različite podudarnosti i analogije sa životom i delom čilenskog pisca Roberta Bolanja. A da bi se to ostvarilo junak u svoje svedočenje (izveštaj) o čudnovatim zbitijima uvodi epizode koje govore o njegovoj opsednutosti fantomskim progoniteljem, koga on prepoznaje kao duha svog izabranog pisca. Otuda postaje jasno da je inicijalna, okvirna, priča ovog uspelog romana samo osnova za sižejno razvijanje mnogo složenijih i dubljih egzistencijalnih iskustava i spoznaja njenog kazivača.

Kroz tako postavljena i ukrštena iskustva iz života i literature, junak Aćinovog romana „Srodnici“ svojom pričom omogućava čitaocima posredovan a uveljiv susret sa silama zla koje stanište nemaju samo u mitu, već ureduju i u svakodnevnom životu, ali, istovremeno, u vidu jasno doznačene poente u završnici da je ljubav prema bližnjima i srodništvo sa bliskima jednako moćna i postojana sila koja životu daje human i smislom obremenjen ton, boju i vrednost.

Umešno se krećući po razmeđi žanrova, nenametljivo a spretno vodeći priču kojoj ne manjka ni dramske složenosti, ni psihološkog naboja, ni intimističke topline, ni misaone složenosti i dubine, Jovica Aćin je u romanu „Srodnici“ dao delo izrazite književno-umetničke uverljivosti, zanimljivosti i vrednosti.

Autor: Mileta Aćimović Ivkov
Izvor: Književni magazin