Mesecima sam sa nestrpljenjem iščekivala „
Kraljevstvo pepela“, sedmi roman iz serijala
Stakleni presto Sare Dž. Mas, i mogu odmah da vam kažem da se čekanje isplatilo.
Uz ovu knjigu ronila sam suze radosti, besa, čuđenja i tuge. Malo je falilo da dehidriram. I ne samo to – smejala sam se, vrištala i preznojavala se od neizvesnosti. Toliko sam uživala da sam za vreme čitanja više puta pomislila da ću umesto prikaza na ovoj stranici napisati samo: „Savršena je. Knjigu u ruke!“
Ali avaj, izgleda da ništa na ovom svetu nije savršeno.
Nekoliko kritika koje sam pročitala usredsredile su se na dužinu „Kraljevstva pepela“. Knjiga ima više od devetsto stranica i nimalo me ne čudi što je nekima delovala razvučeno. Meni to nije nimalo smetalo. Tih devetsto stranica pružile su mi šansu da se propisno oprostim od omiljenih junaka i sveta koji nastanjuju.
To me dovodi do onoga o čemu sam ovom prilikom želela da napišem nekoliko reči – načina na koji Masova gradi i opisuje svoj fantastični svet. Verujem da svaki pisac koji se prihvati jednog takvog zadatka mora poštovati nekoliko jednostavnih pravila:
1. i 2: Osmisli zakone svog sveta i pridržavaj ih se do kraja
Sari Dž. Mas se u ovom smislu zaista ništa ne može zameriti. Od početka do kraja serijala učimo istoriju relevantnih kraljevstava i nikad nemamo utisak da nas autorka zatrpava ekspozicijom. Istovremeno sa glavnom junakinjom saznajemo za postojanje različitih svetova i otkrivamo prirodu njihove interakcije, a posmatrajući je kako uči da koristi svoje moći, doznajemo kako funkcioniše magija.
Masova se zaista potrudila da zakonitosti svog sveta ispoštuje kroz ceo serijal. Gvozdenzube veštice su motivisane da se bore za Eravana jer misle da će on biti u stanju da razbije prokletstvo koje ih sprečava da se vrate kući u Pustare. Elinina želja da otvori portal ka drugom svetu i vrati Nehemiju nakon što je ova ubijena u „
Kruni ponoći“ vodila je tome da razvije dublje (i veoma korisno) razumevanje usudznaka. Kada u „Kraljevstvu pepela“ pobegne iz Mevinih šaka, Elin odbija da koristi magiju i ostali junaci zbog toga dovode u pitanje njenu sposobnost da ih uspešno vodi, ali ispostavlja se da ona samo pokušava da prikupi dovoljno snage kako bi zadala smrtonosni udarac kraljici koja ju je mesecima mučila.
Kada bi postojala nekakva zvanična skala kompleksnosti fiktivnih svetova, ovaj bi bio udobno ušuškan u zoni proseka. U njemu postoje demoni i božanstva, ali oni su zapravo samo stvorenja koja su došla iz drugog sveta. Magijske moći su nasledne, a njihova upotreba fizički iscrpljuje pojedinca. Čak ni političke strukture i društveni odnosi ne predstavljaju nikakvu novinu, ništa što već bezbroj puta nismo videli kod ostalih predstavnika žanra. Nemojte me ipak pogrešno shvatiti: ovaj svet možda nije naročito složen, ali je izuzetno pažljivo konstruisan.
3. Ne igraj se sa očekivanjima publike
Pitam se da li sam izabrala pravu knjigu za objašnjavanje ovog pravila, jer sam u 99,99% situacija u ovom serijalu bila prijatno iznenađena rešenjima koja je autorka izabrala.
U „Kraljevstvu pepela“ postoji scena u kojoj se vojska Anijela, na čijem čelu je Čaol, priprema za borbu protiv Eravanovih hordi. U ovoj sceni Mas je ceo pasus posvetila opisu brane koja sprečava da se reka ulije u Srebrno jezero. U trenutku kada sam to pročitala, okrenula sam se prema prijatelju koji je sedeo do mene i rekla: „Kladim se da će probiti branu i iskoristiti poplavu da podave neprijateljsku vojsku.“ On naravno nije imao pojma o čemu govorim, ali je svejedno s razumevanjem klimnuo glavom.
Uopšte nisam očekivala da će Čaol razgovarati sa svojim timom o upotrebi brane i na kraju otpisati tu ideju kao isuviše opasnu. Mas me je ponovo iznenadila odlukom da Eravanova vojska probije branu, primoravši time Elin da upotrebi svoje moći kako bi sprečila da oni za koje navijamo stradaju.
Tako sitan detalj – naizgled nepotrebno dugačak opis brane – pretvorio se u sredstvo koje je efikasno eliminisalo neke nedoumice i istovremeno otvorilo nove konflikte. Majstorski odrađeno!
Ali postoji i scena na kraju knjige u kojoj se praktično sve okreće protiv Elin i njenih saboraca i zbog koje mi je njihova konačna pobeda delovala pomalo nerealistično. (Ne kvarim vam ovim ništa. Znali ste da će na kraju pobediti.) Evo sa čim su sve morali da se suoče:
– Neprijatelj je bio brojniji i bolje naoružan
– Ušli su u bitku posle iscrpljujućeg putovanja kroz sneg i šumu
– Mev se pridružila Eravanu
– Eravan je doveo moćne valške princeze iz svog sveta
– Elin i Dorijan (dvoje najmoćnijih junaka) su izgubili najveći deo svojih moći u bezuspešnom pokušaju da proteraju Eravana
I na kraju su ipak pobedili! Verujem da će se mnogi složiti da sve ovo deluje malkice nategnuto. Ipak, znam i da je ovo svet u kome ljudi mogu da se preobraze u životinje, kontrolišu sile prirode i putuju između svetova...
Ubeđena sam da je autorka verovatno samo želela da svojoj junakinji na kraju priče podari
suuuper impresivnu pobedu.
Sara Dž. Mas je sjajan pisac i izvanredan pripovedač. Mislim da u ovom trenutku nisam u stanju da objektivno ocenim „Kraljevstvo pepela“, a još manje ceo serijal. Mogu samo da kažem da se unapred radujem danu kada ću se ovih knjiga sećati kao kroz maglu i moći ponovo da ih pročitam kao da to činim prvi put.
Autor: Moja Mektir
Izvor: moiyamctier.com
Prevod: Jelena Tanasković