Mit o Perseju i Meduzi svima je poznat. Hrabri heroj koji se bori sa čudovištem – ženskim stvorenjem sa zmijama umesto kose i pogledom koji okamenjuje – i ubija ga. Priča je opštepoznata i prihvaćena, a da se niko nije dublje zainteresovao za Meduzu – onu istu čiji lik stoji na štitu Atene Palade, Zevsove ćerke, boginje mudrosti. Jednostavno je prihvaćeno da je čudovište i to je to.
U poslednje vreme, na talasu #MeToo pokreta, Meduza je postala simbol onih koji su preživeli i izborili se sa nasiljem, seksualnim ili nekim drugim. Taj ugao je poslužio
Natali Hejns (autorki romana o ženama Troje „
Hiljadu brodova“) da ispriča drugačiju priču o herojima i čudovištima. „
Meduzin pogled“, u izdanju Lagune, priča je o Meduzi, Perseju, Andromedi i sebičnim, samoživim, monstruoznim bogovima Olimpa – Zevsu, Posejdonu, Heri, Ateni i drugim božanstvima. Među sestrama gorgonama Meduza je najmlađa, najlepša i jedina smrtna što je čini čudovištem u očima roditelja i, isprva, sestara. Ona se menja – a sa njenim promenama i osećanja sestara prema njoj, oseća slabost, stari. Oseća prolaznost i ima empatiju prema ljudima. Empatiju i razumevanje koju oni „veličanstveni“ i „heroji“ često ne osećaju. Kada Posejdon napastvuje Meduzu u Ateninom hramu, boginju obuzima nemilosrdan gnev. Besna što joj je večiti rival obeščastio svetilište, odlučuje da se osveti devojci. Kažnjena za Posejdonove postupke, Meduza će biti zauvek jezivo preobražena. Njene lepe uvojke zameniće guje, a njen pogled će skameniti svako živo biće. Prokleta da svojim pogledom uništi svakoga koga voli, Meduza se povlači u samoću i ostaje skrivena sve dok Persej ne pođe u sudbonosnu potragu za Gorgoninom glavom.
Hejns koristi neveliki okvir knjige da postavi neka važna pitanja o tome šta ili ko je zapravo čudovište – onaj koji je drugačiji, koga se bojimo i ne razumemo ili onaj koji bez trunke griže savesti čini užasne stvari, zainteresovan samo za sebe. Tu je i pitanje ženske solidarnosti i odustva iste (žena je ženi vuk). Muškaraca koje silom uzimaju šta požele ne mareći za posledice. Žena koje to dopuštaju, trpe ili se protive. „Meduzin pogled“ je i priča o ljubavi, o razumevanju, o snazi, nadi i preživljavanju.
Hejns, inače komičarka, duhovito, potresno i nemilosrdno rastače antički mit i pretvara ga u simbol vremena u kome živimo. Nije zlato sve što sija i nisu sve lutalice izgubljene, da parafraziram meni najdražeg Tolkina. Tako ni sva čudovišta nisu čudovišna ni svi heroji herojski. Čak i ako mitovi Stare Grčke nisu vaše omiljeno štivo, uživaćete u ovoj priči.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik