Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Pokojnik drugog reda“: Izmeštena realnost, ili ipak ne? - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Pokojnik drugog reda“: Izmeštena realnost, ili ipak ne?

„Dakle, vi mislite da pokojnici treba da imaju veća prava?“

„Mislim.“

„Da li bi to značilo možda da se zalažete za to da jednog dana pokojnici uđu u parlament, pa da mrtvi predstavljaju živi narod?“

Puška se zamisli.


„Zašto da ne. Vidite, pokojnici su najmnogoljudniji u ovoj državi, pa bi trebalo da se čuje i njihov glas. A i ako nam već država liči na groblje, možda bi je mrtvi najbolje i predstavljali.“

Na dan svoje sahrane glavni junak knjige „Pokojnik drugog reda“ Petar Petrović zvani Puška odlučio je da ne bude pokopan. Čovek koji je skoro ceo svoj život i proveo kao pokojnik, sredovečni glumac, hipohondar, uvek u sporednim ulogama, i to ne samo na sceni već u životu uopšte, ugnjetavan, obespravljen i tragično nesvestan svog položaja, ironično, Puška se probudio tek onda kada je umro. Oko sebe, sticajem okolnosti, okuplja grupu pokojnika koji su u istoj situaciji kao on, i zajedno oni otpočinju pravu revoluciju želeći da povrate svoja prava koja su im smrću oduzeta.

Ma koliko ova osnovna potka Markovićevog romana „Pokojnik drugog reda“ delovala izmešteno iz naše realnosti, ona je sve samo ne to. Ovaj roman na jedan satiričan, karikaturalan i duhovit način progovara o našoj društvenoj stvarnosti i kroz jednu alegoričnu priču nam otvara oči ne bismo li se nekako trgli iz te letargije, u koju smo svi zajedno, kao društvo, upali.

„Pa, zbog tih zakona ja sam u jednom danu ostao i bez porodice, bez stana, bez automobila, bez para, a evo sada… Upravo sada sam ostao i bez posla… pa čak, da oprostite, ostao sam i bez gaća. Sve što imam je ovo odelo, koje sam nosio upravo na sopstvenoj svadbi“, reče Puška. „Kada malo sagledate situaciju, vidite da pokojnici… Pokojnici drugog reda kao što sam ja u ovoj državi nemaju nikakva prava.“

Svet u kome se Puška nalazi je svet iskrivljenog sistema vrednosti, svet koji veliča smrt nasuprot života, svet u kome se kultura zamenjuje lakom zabavom, svet u kome se poltronstvo i poslušnost doživljavaju kao najveće vrline, ali i kao jedini put kojim se može postići „uspeh“. Otuda i ne čudi što se pravljenje novog groblja predstavlja kao „investicija od velikog značaja“ koja će otvoriti radna mesta za čak šezdeset pet grobara i koja pokazuje kako vlast brine o svima, pa čak i o pokojnicima. Vlast očekuje od građana da budu pokojnici, da budu mrtvi, umrtvljeni, pasivizirani, zato ih i neguje i pothranjuje, jer što je više mrtvih, to je manje onih koji bi mogli da dignu glas i da se protiv takve vlasti pobune.

No za takvo stanje društva u romanu „Pokojnik drugog reda“ krivica ne pada samo na pojedince koji predstavljaju vlast već na sve one koji svojim delanjem, pa čak i nedelanjem, doprinose stvaranju i održavanju takvog društva. Jedna od možda najjačih karika u toj mašineriji jesu upravo mediji koji, nažalost, imaju moć da modifikuju sliku stvarnosti, shodno tuđim, a ujedno i svojim interesima. Neki u toj igri pristaju da učestvuju svesno, iz ličnih ubeđenja, dok drugi, kao što je to slučaj sa novinarkom Nedom u romanu, iako u sebi osećaju da to nije ispravno, pristaju misleći da ne postoji drugi način da se dokažu u svom pozivu.

„Ona je tu da uči. Da se dokaže. A ova priča je upravo bila dobra za dokazivanje i zato ni po koju cenu nije smela da je ispusti. Tešila se mišlju da su mnogi slavni novinari pre nje bili marionete u rukama urednika lutkara, sve dok svojim veštinama nisu sasekli konce i oslobodili se. Tako ću i ja, mislila je Neda, još samo malo.“

„Pokojnik drugog reda“ je jedna od onih knjiga koja vas svojom zanimljivošću i humorom duboko uvlači u sopstveni svet, ali onoga trenutka kada uvidite da su jako tanke granice između vašeg i njenog sveta, osmeh koji vam je izmamila ostaviće gorak ukus za sobom.
 
Autor: Tamara Živković
Izvor: casopiskus.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
šta čitaju mali superheroji preporuke povodom dečjih dana kulture laguna knjige Šta čitaju mali superheroji?: Preporuke povodom Dečjih dana kulture
03.04.2025.
Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neve...
više
prikaz romana crno srce apel za humanije društvo laguna knjige Prikaz romana „Crno srce“: Apel za humanije društvo
03.04.2025.
U središtu romana „Crno srce“ mlađe italijanske autorke Silvije Avalone (1984) nalaze se Emilija i Bruno: dvoje istraumiranih, usamljenih ljudi koji se sreću u zabačenom i slabo naseljenom planinskom ...
više
prikaz romana narod što po snegu seje dirljiva pripovest o čežnji za korenima i očuvanju nasleđa laguna knjige Prikaz romana „Narod što po snegu seje“: Dirljiva pripovest o čežnji za korenima i očuvanju nasleđa
03.04.2025.
Jedinstvenom toplinom pripovedanja, dobroćudnim humorom i mestimičnim lirskim tonovima, kao i narativnim tokovima i vremenskim planovima koje čvrsto i vešto prepliće, baš kao žene iz drevnih vremena p...
više
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
03.04.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.