NN proživljava istovetne dane na planeti sve dok ne dobije zagonetnu poruku u kojoj piše: „Čekaj me u parku crvenog cveća, ne znam kada…“ Ne zna ko je poslao poruku, niti šta ga tamo čeka, ali ubrzo saznaje da će, ukoliko prihvati poziv na nepoznato putovanje, postati jedan od retkih koji će saznati najveću tajnu, onu koja je predodređena samo odabranima. Njegov zadatak je da tu tajnu prenese drugima.
Hoće li krenuti u avanturu van vremena i prostora, u dimenziju koja nam je tako blizu, a opet, tako daleko?
Na suptilan način, kroz metaforu, ova knjiga želi da nam otvori oči i podigne svesnost. Podseća nas na to da budemo svesni sebe i svog okruženja, onih malih stvari koje vidimo svakog dana, i koje, nakon nekog vremena, počnemo da ignorišemo. Podseća nas i na to da jedna lepa reč može da oraspoloži i popravi nekome dan, dok reč utehe može da spasi nečiji život.
Živimo li zaista ili samo preživljavamo? Konstantno opsednuti sobom, nosimo u sebi stalnu potrebu da nas neko prihvati, mislimo da će nas ljubav prema drugome spasiti, a ljubav prema sebi zanemarujemo. Stvoreni smo da budemo društvena bića, pa ipak upadamo u depresiju, povlačimo se u sebe i tako gubimo moć koju posedujemo. Postajemo žrtve, jer je ceo svet protiv nas, a ne uviđamo snagu u nama, snagu koja je oduvek tu, spremna da je prigrabimo.
Ova knjiga nas uči da se otvorimo za nova iskustva, prevaziđemo bol i nakon toga se probudimo jači. Uči nas i tome da je najveća tajna, zapravo, oduvek pred našim očima, ali je ne vidimo jer smo obavijeni velom sebičnosti, dok naši koraci prate put otupelosti I ništavila.
Šta će se dogoditi sa celim svetom ukoliko se ne probudimo? Odgovori se kriju u ovoj priči koju neće svako razumeti. Možda je tako i bolje jer nisu svi spremni da otkriju tajnu koju „Refren“ krije. Barem ne u ovom trenutku.
Autor: Miljan Milin