Prikaz romana „Revolucija“ Artura Peres-Revertea: Duh Meksika

Ovi su nam dani pokazali da, mimo naših priželjkivanja, a kanda i potreba, neke revolucije su u određenom trenutku suštinski ipak nagoveštaji ili njeni vesnici. I dobro je što je tako. A Artura Peres-Revertea filmofili znaju, jer je njegov izvanredan roman „Klub Dima“ poslužio za nešto bleđi i manje ubedljiv film „Deveta kapija“ u režiji Romana Polanskog, dok se iz osnovnog zapleta njegove „Kraljice juga“ izrodila ponajpre latino, a onda i američka igrana serija.

Pre nekog vremena pred naše knjigoljupce, kojima ime i opus ovog autora nikako i ne bi smeli da budu nepoznanica, stigla je njegova „Revolucija“ (preveo sa španskog Dalibor Soldatić), a to je nepobitno uzbudljiv i ilustrativan roman o jednoj od brojnih živopisnih epizoda iz burne revolucije u Meksiku pod vođstvom Sapate i Panča Vilje.

I ova Peres-Reverteova priča, a posebice njen duh, narativna struktura i profil, dušu su dali za ekranizaciju ovog ili onog, a svakako ambicioznog tipa – u žiži je blago od petnaest hiljada zlatnika od dvadeset pezosa, ukradenih iz banke u proleće 1911. godine, a tu su i domišljati i odvažni španski rudarski inženjer, te čak tri nesvakidašnje žene, čemu onda treba dodati i nepovratno zahuktalu revoluciju, pa još latino/ibero predznaka, što onda nužno sa sobom nosi srčanost, kratke fitilje, brze obarače, neustrašivost, dramatičnost i silinu ukrštenih interesa, uz svakako malo trpila i tolerancije.

Peres-Reverte često menja izražajne stilove i pripovedne pristupe, ali u načelu sva njegova dela kao zajedničke sadržatelje neizostavno imaju razgranatu ali strpljivo i brižno građenu i ritmički gradiranu naraciju, britku karakterizaciju, neusiljenu intruziju društvenog konteksta, te veru da nosioci svake priče koja bi da se nametne kao uzbudljiva, krcata događajima i preokretima, koloritna i ambiciozna, sve do same svoje srži nekako uvek mora da počiva na uverenju da, mimo događaja i društvenih rukavaca i digresija, kičmu svake povesti gore opisanog profila ipak drže i neguju atipični i neretko nepopravljivi i nimalo tipski karakteri, koji su, kao takvi, definitivno vredni i pripovedačeve i čitalačke pažnje.

A „Revolucija“ je od svog prvog do poslednjeg retka snažna potvrda umeća i stvaralačkog samopouzdanja Artura Peres-Revertea.
 
Autor: Zoran Janković, književni i filmski kritičar
Izvor: Nedeljnik