Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Sirena sa Crne Konče“ Monik Rofi - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Sirena sa Crne Konče“ Monik Rofi

U aprilu 1976, nedaleko od obala fiktivnog ostrva Crna Konča u Karipskom moru, dva bela Amerikanca i posada sastavljena od nekoliko unajmljenih ostrvljana hvataju sirenu i izvlače je na palubu svog broda. Gotovo sve članove posade odjednom prožima osećanje nelagodnosti, kao da u njihovom činu „ima nečeg bogohulnog“: „Izbliza je delovala zastrašujuće; pod njima se, bez sumnje, našla osoba, zarobljena žena na umoru.“ Sirena po imenu Ajkaja – ogromna, ranjena, besna, od glave do repa pokrivena morskim vašima – budi moćne impulse u muškarcima: da je povrede, poseduju, dodirnu, obeleže, uprkos ili baš zbog mržnje u njenim „zamagljenim očima“. Ova nasilna, opčinjavajuća scena sa početka „Sirene sa Crne Konče“ razotkriva ambicije njeneautorke. Šesti roman Monik Rofi je bajka: sirena odbacuje rep, ponovo uči da koristi noge, zaljubljuje se i bori protiv prastarog prokletstva; ali istovremeno ipriča o duhovima, jer i ostrvo i njegove stanovnike opsedaju duhovi kolonijalne i robovlasničke prošlosti.

Rofijevaizlaže svoju pripovest o sireni kombinujuću tri narativna glasa: retrospektivne dnevničke zapise ostarelog Dejvida Batiste, dobronamernog ribara koji je 1976. spasao Ajkaju; sveprisutnog i sveznajućeg naratora u trećem licu, koji nam omogućava da uđemo u misli važnih i manje važnih likova; i, naposletku, glas same Ajkaje, koja se izražava u stihu. Izabravši ovakav stil pripovedanja, autorka je bila u stanju da prilično obimnu radnju smesti na relativno mali broj strana. Iako je knjiga nazvana po Ajkaji, u njoj se pojavljuje veliki broj likova, a njena priča u isti mah pripada i gospođici Arkadiji Rejn, potomku anglikanskog sveštenika koji je kupio zemljište na ostrvu neposredno nakon ukidanja ropstva. Gospođica Rejn, uprkos tome što je zaljubljena u crnog ostrvljanina po imenu Lajf i sama odgaja njihovog gluvonemog sina Redžija, još uvek živi u kući koju je njen predak izgradio eksploatišući rad tek oslobođenih robova. Kao vlasnica većeg dela ostrva, ona se ne oseća nimalo prijatno: prošlost kuće je jedan od razloga zbog kojih ju je Lajf napustio. „Pomirila se s neobičnom činjenicom da je bela žena s čijihusana odjekuje kreolska pesma“, razmišlja ona na početku romana, ali što se dublje upliće u Ajkajinu priču, sve više postaje svesna korozivne snage svog porekla i pripadnosti beloj rasi. I sama Ajkaja postaje simbol ostrva, ali na potpuno drugačiji način: „Uzdigla se iz talasa i pogledala me,a kad sam i japogledao nju, znao sam da gledam u prošlost ovih ostrvaisvoju sopstvenu mušku priču“, kaže Dejvid.

Ajkaja je biće iz mašte, ali opisana je tako realistično da ćete verovati u postojanje sirena. Iako se u jednom trenutku vraća u prvobitni ljudski oblik, njene „oči srebrnkastih beonjača“ i plovne kožice između prstiju odaju njenu različitost: njeno nesnalaženje u svetu Crne Konče čini je svojevrsnim imigrantom u prostoru i vremenu. Budući da Ajkajina lepota izaziva požudu, prezir, strah i otrovnu zavist, ona postaje oličenje čitavog niza ideja i reakcija na ženstvenost, naročito domorodačku ženstvenost. Teret simbolike koji nosi na svojim ramenima je nezamislivo težak, a najslabija mesta u tekstu su upravo ona na kojima se autorka trudi da eksplicitno objasni ono što je bolje ostaviti neizrečeno. A sa tako velikim brojem likova, neki od sporednih ali veoma važnih – poput Lajfa ili Dejvidove „lajave“ komšinice Prisile – na momente deluju pomalo jednodimenzionalno, pogotovo ako se uzme u obzir da nam je omogućen direktan uvid u njihove misli. Pa ipak, nemoguće je ne diviti se smelosti autorkine vizije, bez obzira na poneku sitnu manu. Rečenicu po rečenicu, Monik Rofi gradi raskošan, kompleksan svet u kome je pravo zadovoljstvo obitavati.

Autor: Šruti Svami
Izvor: nytimes.com
Prevod: Jelena Tanasković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.