U okviru Hogart Šekspir edicije, savremeni pisci, poput Margaret Atvud, En Tajler ili Jua Nesbea, obrađuju Šekspirove dela.
U romanu „Novi učenik“, Trejsi Ševalije smešta radnju „Otela“ – priču o ljubomori koja se vrti oko mletačkog Mavara, njegove uklete ljubavi prema Dezdemoni i manipulacije zloćudnog Jaga – u sedamdesete godine prošlog veka, u osnovnu školu jednog pregrađa, i govori o rasnim razlikama u Americi.
Napisan 1603. godine, „Otelo“ ima fascinatnu istoriju adaptacija – od crnog Lorensa Olivijea, koji je imao glavnu ulogu 1965. godine, pa do 2001. godine i filma „O“, čija se radnja odvija u ekslukzivnom internatu na krajnjem jugu, gde je jedini Afroamerikanac, Odin, košarkaška zvezda. Svaka od ovih adaptacija zadržala je kao suštinu rasne probleme i obradila temu marginalca.
Odbačeni su osnovna tema kroz nekoliko romana Trejsi Ševalije, uključujući i najprodavaniji – „Devojku sa bisernom minđušom“, u kom šesnaestogodišnja Holanđanka Grit postaje sluškinja u domu slikara Vermera i „Plameni sjaj“ u kome oživljava odbačenog pisca Vilijema Blejka.
U romanu „Novi učenik“, autsajder je mladi crni dečak po imenu Osei, čiji je otac diplomata iz Gane. Osei je drugačiji samim tim što je novi učenik, a i zbog činjenice da je jedini crnac u beloj školi.
Iako smešten u samo jedan školski dan, „Novi učenik“ je povezan sa vekovima američke istorije rasnih konflikata. Deca u Oseijovoj novoj školi su imala veoma malo rasnih interakcija pa ga posmatraju na izrazito nehuman način, poredeći ga sa životinjama (njegova boja kože podseća Di – Dezdemonu u ovom romanu – na „crne medvede“ koje je viđala u zoološkim vrtovima) i predmetima (njegova glava je „kao glineni lonac“).
„Mada je u Vašingtonu živelo toliko crnaca da je dobio nadimak Čokoladni grad“, nije bilo crnih učenika u Diinoj školi ili crnih stanovnika u njenom komšiluku. Njeni susreti sa crnim ljudima su ograničeni na svega nekoliko kulturnih referenci – gledanje takmičenja „Soul Train“ u prijateljičinoj kući i ples uz muziku grupe „Earth, Wind and Fire“ – jer joj „majka ne bi dozvolila da gleda crnce kako igraju i pevaju na televiziji“. Kada je Di dodeljeno da vodi računa o Oseiju, njihovo prijateljstvo počinje da se razvija.
Igralište škole je mesto za testiranje granica i Ševalijeova, na sebi svojstven način, razvija konflikte i tenzije. Ijan (Jago u ovom romanu) vidi igralište kao svoj „teren“ i tu vređa Oseija. Igralište postaje mesto ljute ljubomore. Možda neki od sporednih likova deluju dvodimenzionalno, ali Oseijeva „borba da nađe sigurno mesto“ u ovom neprijateljskom okruženju je veoma dirljiva.
Talismanska moć predmeta je takođe jedna od odlika romana Trejsi Ševalije, kao što su biserna minđuša i slika u njenom najpoznatijem romanu. U romanu „Novi učenik“, pernica preuzima ulogu maramice koja nas povezuje sa originalnim delom i Ševalijeova oko nje gradi ovu priču.
Jedan od najfascinantnijih aspekata „Otela“ je pitanje motiva – zašto je Jago tako zao? To je nešto o čemu oni koji izučavaju Šekspira polemišu vekovima – kako bi opisao Jaga, Semjuel Tejlor Koleridž je upotrebio frazu „zloban bez motiva“ – a ovo pitanje se često postavlja i u „Novom učeniku“, dok roman galopira ka svom razornom zaključku.
Izvor: inews.co.uk
Prevod: Dragan Matković