Dobar triler je teško naći. U dobu kada sve (mora da) ide brzo, odmah i smesta, kada nam je pažnja svedena na opseg zlatne ribice a vremena nema, piscima takozvanih „krimića“ je jako teško da ispričaju intrigantnu priču sa izgrađenim likovima i atmosferom.
Srećom,
Đorđe Bajić je odličan pisac koji ume da napiše pravi,
old school kriminalistički roman. Uzbudljiv i napet, sa uverljivim likovima i odličnom atmosferom. To je pokazao romanom „
Smrt u ružičastom“, a nedavno je Laguna objavila novu avanturu Bajićevog inspektora Limana „
Umri, ljubavi!“.
Dok je njegova verenica birala idealnu venčanicu, neko je u prizemlju čuvene modne kuće
Herman krvnički zario makaze u vrat bezobrazno zgodnom Oliveru Dilberu. Inspektor Nikola Liman se zainatio da prokrči put kroz šumu laži i obmana, ogoli istinu i pronađe zločinca. Da li je mladom i neodoljivom Dilberu došla glave jedna od šest žena koje su tog sunčanog podneva bile prisutne u modnoj kući – uključujući i Kristinu Pajić, ambicioznu advokaticu koja je u strasnoj vezi sa inspektorom? Možda. Jedino je sigurno da će umesto planiranog venčanja uslediti sahrana, i to – ne jedna. Mnoge će se naizgled nespojive životne priče iznenada dotaći, ukrstiti se i dodatno zamrsiti ovaj ionako komplikovani slučaj. Smrt Olivera Dilbera biće samo prva srušena domina u dugom krvavom nizu koji će Liman pokušati da prekine.
„Umri, ljubavi!“ mogao bi se nazvati i beogradskim noarom budući da ima sve odlike tog meni vrlo dragog žanra – i fatalne ženske i saspens i pomalo sivkastog glavnog junaka u stilu Sema Spejda ili Filipa Marloua i tamne i mračne ulice velegrada i misteriju – ko je ubica. Šta još čitalac može da poželi?
Od prve do poslednje strane, „Umri, ljubavi!“ se ne ispušta iz ruku i tera čitaoca da nastavi dalje, da nagađa ko je krivac, da uživa u odličnom, ali zaista odličnom štivu. Čak i ako niste ljubitelj „krimića“, Bajić je autor koga morate pročitati jer su njegovi romani mnogo, mnogo više od toga. Sa svakom knjigom je sve bolji, sve zreliji, sve intrigantniji. Ako je već potrebno podvesti njegove romane pod neku kategoriju, onda bi oni mogli da se podvedu pod onu frazu „lepa književnost“. Najtoplija preporuka.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik