Anjes Marten-Ligan je autorka koju pratim od njenog prvog romana. Čim se pojavi njen roman, ja sam tu („Srećni ljudi čitaju i piju kafu“, „Život je lak, ne brini“), pa sam, tako, brže-bolje požurila da pročitam i njen novi naslov „Žao mi je, čekaju me“.
Sadržaj
Jael živi samo za svoj posao. Ona je izvrsni prevodilac i radi u renomiranoj agenciji. Život joj se svodi na sastanke i poslovne večere, i nema nimalo vremena za sebe. Ne haje čak ni za praznično opuštanje. Jael svojim kolegama deluje zastrašujuće, udaljena je od porodice i zanemaruje savete prijatelja. Gonjena slepom ambicijom, ubeđena je da donosi samo prave odluke. Ipak, svet koji je stvorila preti da se rasprši kad joj prošlost pokuca na vrata.
Moje mišljenje
U romanu „Žao mi je, čekaju me“ Anjes Marten-Ligan je ostala verna onome o čemu je dosad pisala. Tu su njene junakinje, toliko simpatične, s kojima se odmah možete lako poistovetiti. Mislim da me njene priče uvek dirnu zato što ih tako iskreno pripoveda, a junaci koji kroz sve to prolaze obični su ljudi.
U ovom romanu srećemo Jael. Smatram da je zanimljiva, čak kompleksna, i to mi se dopalo. Ova devojka koja više voli zabavu nego da razmišlja o svojoj budućnosti naći će se, nakon izvesnih događaja, na veoma važnom radnom mestu. Jael će postati poslovna žena. Karijeristkinja. Malo-pomalo posao će postati njen život. Sate provodi na poslu, i ne broji ih. Ručak uglavnom preskače. Porodicu već često zaboravlja. Jael oseća da je niko ne razume. To je njen izbor, a skoro niko to ne razume, ne prihvata. Za nju sreća proizlazi iz poslovnog uspeha, čak i ako to znači da će poslu posvetiti ceo život, sve svoje vreme. Čak i ako to znači da ništa drugo neće raditi. Između nekadašnje Jael i onoga što je postala postoji ogroman jaz.
Dirnula me je ta žena, njena zaslepljenost da je žrtvovala svoj život. Zarobljenica svog posla, ne shvata da nimalo nije srećna. Da je izgubila svoj identitet. Da joj ništa više ne uliva sreću, radost. Da je izgubila spontanost, radost življenja.
Roman je lep upravo zato što ističe značaj porodice i prijateljstva. Snažnih prijateljstava koje godine nisu mogle promeniti. Nisu važne greške, vreme koje prolazi, ti ljudi će uvek biti tu. Šta god da se desi. Roman je i dašak svežeg vazduha koji stiže sa predela u kojima junaci zajedno provode odmor. Gde žive u ritmu odlazaka na bazen, balada, smeha, deljenja. Anjes Marten-Ligan o svemu ovome govori iskreno, kako i svi mi provodimo nezaboravne trenutke, okruženi ljudima koje volimo.
Ovaj roman je razmišljanje o životu, o profesionalnom razvoju i, još više, o ulaganju sebe i žrtvama koje su potrebne da bismo bili uspešni. Anjes Marten-Ligan uvek uspeva da nas uvuče u priču i navede da promislim o svom životu, o svojim izborima, o svom shvatanju smisla života. Zbog toga njeni romani mogu toliko da me dirnu. Ovaj je, rekla bih, moj omiljeni. Nesumnjivo je pomalo predvidiv, ali to mi nije nimalo smetalo. Zapravo je priča ovako lepa. Smatram da je priča uspela, kompleksna, a lik Jael pun je kontradiktornosti, zbog čega je veoma zanimljiva. Kad posmatrate njeno ponašanje, dođe vam da je protresete, da joj viknete da otvori oči, ali se ona polako razvija, što je zaista divno. Kao da, malo-pomalo, pronalazi smisao života i sreće.
Da rezimiramo…
Ova knjiga je za mene najbolji autorkin roman do danas. Kao i uvek, uvodi nas u neku životnu priču, izaziva čitaoca i nagoni ga na preispitivanje, i nudi nam divnu i složenu junakinju koja me je mnogo zainteresovala zbog grešaka koje je počinila i svojim postepenim otvaranjem ka životu i sreći.
Izvor: myprettybooks.wordpress.com
Prevod: Maja Mihajlović