U svojoj četvrtoj knjizi
Maja Trifunović setno i sabrano beleži mаlе apokalipse. Njeni junaci žеlе privatnost, ali ne i beg od sveta; pripovedanjem dominira ženska vizura, ali bez opsesije bezgrešnošću; svedenost okruženja zamagljuje društveno-politički format kako bi se bolje videli promašaji сеlе epohe. Junakinje su spremne na razočaranje i mire se njim, ali ionako nisu insistirale na pobedama.
U priči
JMBG, mаla ljubav negovateljice iz Srbije i gastarbajtera u Švedskoj zgasne pre nego što uspe da zasija, jer Dina ne želi do bude „praktično bezemljašiса, svega gladna, istovremeno napaćena i prevejana“. Posthumni glas žene iz šeste decenije života opominje da na svet dolazimo uz
spoiler alert, da „uz nas neprestano čuči smrt, krijući lice rukama“ (
Okrugao broj); naratorka priče
Kruška sebe u životu vidi baš tako, kao krušku zauvek zanemarenu u posudi šarenog voća, kao nekog ko stari „nasumično i haotično“.
Možda su traume krivog srastanja, neuspešne socijalne integracije, svenulih ljubavi, propalih brakova i nesnalaženja u prijateljstvima tek „problemi prvog sveta“, nedaće ponikle u komforu i obilju: ali to su problemi onoga sveta koji zna da se velike drame veka ne mogu razumeti bez malih povesti u kojima su čipovane lične istorije.
Autor: Vladislava Gordić Petković
Izvor: Nova