Nakon posebnih izdanja romana „Jovanovo zaveštanje“ i „Simeonov pečat“ na veliko oduševljenje čitalaca Vanje Bulića uskoro će biti objavljeno i posebno izdanje poslednjeg romana „Dosije Bogorodica“.
Promocija posebnog izdanja romana „Dosije Bogorodica“ autora Vanje Bulića biće održana u Klubu književnika (Francuska 7) u sredu, 8. oktobra u 12 sati.
Na promociji će o knjizi govoriti urednik Dejan Mihailović i autor Vanja Bulić.
U posebnom izdanju ovog romana, koje sadrži piščev dodatak sa probranim fotografijama, Vanja Bulić upoznaje čitaoca sa manje poznatim činjenicama o čudotvornoj ikoni Bogorodica Filermosa, desnoj ruci Jovana Krstitelja i ulozi malteških vitezova u čuvanju ovih hrišćanskih svetinja. Autor nam otkriva istinite dvorske, policijske i državne spletke koje predstavljaju dodatni putokaz čitaocu za lakše snalaženje u litetarnom lavirintu romana Dosije Bogorodica.
Dve najveće hrišćanske svetinje – desna ruka Jovana Krstitelja i čudotvorna ikona Bogorodica Filermosa – donete iz Jerusalima u XI veku, tokom krstaških ratova sedam vekova su bile zaštitni znak malteških vitezova. Bežeći pred Napoleonom, viteški red ih je predao ruskom caru Pavlu I, a posle Oktobarske revolucije preživeli naslednici dinastije Romanov daju svetinje na čuvanje Karađorđevićima. Za vreme Drugog svetskog rata svetinje su skrivene u manastiru Ostrog, a 1952. prebačene u policijski sef u Titogradu. Posle četvrt veka, kada je ikona izvađena iz sefa, ustanovljeno je da su iz Bogorodičine ogrlice ukradeni jedan dijamant i veliki plavi safir neprocenjive vrednosti.
Tragajući za kradljivcima dragulja, novinar Novak Ivanović u tom opasnom pohodu postaje talac međunarodne zavere. Istovremeno, plaćeni ubica upada u Cetinjski manastir…
U posebnom dodatku „Jovanovog zaveštanja“ čitalac se može bliže upoznati sa nastankom „Jevanđelja“ i njegovim prepisivačima, sa istorijatom jednog lista istrgnutog i odnesenog u Petrograd, sa viševekovnim putovanjem ove dragocene knjige kroz vreme i prostor pravoslavne Evrope, ali i sa pričom o templarima, jednim od najkontroverznijih tajnih društava, i njihovom vezom s „Jevanđeljem“...
Posebno, tvrdo koričeno ćirilično izdanje „Simeonovog pečata“ sa autorovim dodatkom otkriva ko je i zašto zapalio manastir Hilandar? U potrazi za odgovorom na to pitanje, Novak i Veljko dolaze na Svetu Goru. Ali kada u maslinjaku iznad manastira nađu obešenog lažnog monaha, događaji počinju da se nižu neverovatnom brzinom. Na mestu svakog narednog zločina, pronalaze otisak pečata Svetog Simeona koji je monaško bratstvo Hilandara poklonilo kralju Aleksandru Obrenoviću, a potom mu se izgubio trag u burnim događajima tokom Prvog svetskog rata...