Laguna - Bukmarker - Promocija romana „Kruso“ u Gradskoj biblioteci Pančevo - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Promocija romana „Kruso“ u Gradskoj biblioteci Pančevo

U ponedeljak 19. marta u 19.30 sati u Čitaonici gradske biblioteke Pančevo biće predstavljen roman „Kruso“ nemačkog autora Luca Zajlera. O knjizi će govoriti germanistkinje Jelena Kostić Tomović, Bojana Denić i Biljana Pajić i pisac Vule Žurić.
 
Radnja romana „Kruso“, koji je postao takoreći kultni odmah po objavljivanju, dešava se na istočnoevropskom ostrvu Hidenze u vreme neposredno pre pada Berlinskog zida. Ostrvo je u to vreme, dakle osamdesetih godina prošlog veka, bilo svojevrsna enklava kontrakulture, svih onih koji nisu mogli ili nisu želeli da se uklope u postojeći sistem, a geografski položaj ostrva, koje je udaljeno pedesetak kilometara od granice Danske, omogućavao je i trajno bekstvo na Zapad preko Baltika.

Junak romana Edgar Ed Bendler, student germanistike, na korak je do samoubistva zbog tragičnog gubitka svoje devojke. U nadi da će pobeći od uspomena koje ga proganjaju, odlučuje da otputuje na ostrvo Hidenze. Ed uspeva da se zaposli kao perač sudova u sindikalnom hotelu „Kod pustinjaka“. Rad je mukotrpan, ali „posada“ čini neku vrstu porodice. Ed upoznaje Aleksandra Krusoviča Krusoa, koji na ostrvu vodi sistematsku akciju za zbrinjavanje „brodolomnika“, tj. svih onih koji su se uputili na ostrvo u nadi da će pobeći preko mora na Zapad.

Mnogo toga u ovom romanu preuzeto je iz stvarnog života. Sam autor bio je perač sudova na ostrvu Hidenze krajem osamdesetih, a jedan od glavnih likova – Kruso – izgrađen je na osnovu stvarne i veoma značajne figure na alternativnoj pank sceni Nemačke Demokratske Republike, koji se zvao Aljoša Rompe i čiji je bend bio preteča Ramštajna. Roman „Kruso“ tako odaje počast jednoj istočnonemačkoj alternativnoj kulturi i supkulturi koja je, paradoksalno, možda bila tako slobodna baš zato što je bila okružena prinudama i ograničenjima socijalističkog sistema – što istovremeno podiže svest o tome zbog čega su ljudi danas nostalgični kada je reč o NDR i ostalim bivšim socijalističkim republikama.

Luc Zajler je rođen 1963. u Geri u Tiringenu i živi u Vilhelmshorstu i Stokholmu. Dobitnik je brojnih priznanja, pored ostalih Nagrade „Ingeborg Bahman“, Bremenske književne nagrade i Fontaneove nagrade.

Roman „Kruso“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.