Da li ste se ikada pitali kako izgleda pisanje futurističkog romana čija se radnja dešava u Beogradu?
Miomir Petrović je jedan od najprepoznatljivijih Laguninih autora, čije romane publika uvek očekuje sa nestrpljenjem. Iako poznat po knjigama koja se uglavnom bave istorijom, Petrović se u svom novom romanu „Black Light“ vrlo vešto okrenuo budućnosti i smestio radnju u godine koje su daleko ispred čovečanstva, sa centralnom tačkom na raskrsnici Bulevara despota Stefana, Drinčićeve, Gundulićevog venca i Carigradske ulice, delom grada u kojem zaista živi i kroz koji svakodnevno šeta.
Obišli smo ovaj deo grada sa autorom i napravili fotografije lokacija, pa i vas pozivamo na neobičnu šetnju kroz
Dramatis locus, odnosno mesta na kojima se odvija najveći deo romana „Black Light“.
Trg na raskrsnici Bulevara despota Stefana, Drinčićeve, Gundulićevog venca i Carigradske.
...Odakle je uopšte mogla da padne? Siguran sam da se to zapitao svako ko se u tom trenutku zadesio blizu parkića na raskršću Gundulićevog venca, Drinčićeve, Carigradske ulice i Bulevara despota Stefana. Kao da je to više-manje tehničko pitanje toliko obuzelo sve pseudosvedoke njenog pada da je retko ko razmišljao o samoj žrtvi. O njenom identitetu. O tome da li u njoj još uvek ima života. Da li joj se može pomoći.
Fasade starih zgrada u ovom delu grada inspirisale su Miomira Petrovića, pa je upravo iza njih smestio život junaka „Black Lighta“ – glavnog junaka Lasicu, Vladana Cakića i članicu Pokreta otpora Jelenu Milašinović i njenog sina Rastka.
Današnja zgrada Zavoda za urbanizam je u romanu pretvorena u prihvatilište za ratnu siročad. Nalazi se uz Botaničku baštu „Jevremovac“, u neposrednoj blizini mesta nesreće koja je pokrenula čitav sled zanimljivih događaja u romanu.
...Pigmeji su deca, mahom ratna siročad, koju izdržava Poredak. Izdržava ih kao što to čini sa ofovcima, ali se ne stara o njima na pravi način. Deca su organizovana u bande sa nejasnom ali efektnom hijerarhijom. U našem kvartu imaju nekoliko pozicija. Jedna je na početku Drinčićeve ulice, odmah pored Bajlonijeve pijace, gde neretko podižu pigmejske barikade i blokiraju ulicu. Druga je ispred bivšeg Zavoda za izgradnju Beograda, preko puta našeg parkića. Ova ogromna zgrada, koja poput nasukanog prekookeanskog broda izranja iz zelenila Botaničke bašte, već godinama je slabo čuvan i loše organizovan prihvatni centar za ratnu siročad. Sa druge strane zida, prostor nekadašnje Botaničke bašte „Jevremovac“ postao je prava džungla. Park je još pre rata bio zvanično zatvoren, o biljkama i drveću se praktično niko nije ni brinuo i s vremenom se stvorila džungla, pravi rasadnik komaraca i drugih insekata u letnjem periodu, u hladnijim mesecima divlji zimovnik beogradskih pasa lutalica.