Prva verzija „Ane Karenjine“

Znamo da je Tolstoj bio inspirisan Puškinovim delom, kada je 18. marta 1873. uzeo olovku i počeo da piše o visokom društvu svog vremena, u kom supruga niskog morala vara svog poštenog supruga. Tolstoj je više žalio za mužem koga je supruga varala ispred nosa, nego za tom istom suprugom koja se na kraju ubila. Njen poniženi suprug morao je stoički da podnosi to što ga je žena varala. Tolstoj se dvoumio da li bi možda bilo bolje da se i jadan suprug ubije, ali ga nije zanimalo, niti je isplanirao kako će se glavna junakinja ubiti.



Tolstojeva supruga, Sofija, u svojim beleškama je napisala:

„Lav mi je sinoć neočekivano rekao: 'Napisao sam stranu i po i za sada mi se dopada.' Mislila sam da je to još jedan pokušaj da piše o vladavini Petra Velikog, pa nisam mnogo obraćala pažnju na to.“

Verovatno je više puta čula da su te reči izašle iz Tolstojevih usta, pa nije mnogo obraćala pažnju na to što je te večeri napisao stranu i po:

„Ubrzo sam zaključila da je zaista počeo da piše roman i to o privatnim životima ljudi iz savremenog društva.“

Ali kako je to zaključila? Da li joj je Tolstoj jednog dana stidljivo prišao i dopustio da pročita tu stranu i po? Da li je bila zbunjena kada je počela da čita? Da li mu je rekla: „Ali Lave, ovo uopšte ne liči na život u periodu vladavine Petra Velikog?“

Jedino što je zapisala u svojim beleškama bilo je: „Baš mi je čudno kako je iz čista mira seo da piše. Čitao je neke odlomke iz Puškinove knjige, što ga je nateralo da piše. Danas je nastavio, kazavši mi da je jako zadovoljan onim što je napisao.“

U periodu od četiri godine, koliko mu je bilo potrebno da napiše „Anu Karenjinu“, samo je nekoliko puta bio zadovoljan onim što je napisao. Možda je na početku bio motivisaniji, jer je pisao o nečemu što nije bilo vezano za Petra Velikog.

Sofija je u svojim beleškama napisala nešto što nam pokazuje da pisci nisu robovi svog posla: „Lav je trenutno napolju sa sinovima, njihovim tutorom Fjodorom Fjodorovičem i ujkom Kostjom. Traže lisicu koja svaki dan prolazi preko mosta, blizu naše kuće.“ Tolstoj nije pisao po ceo dan, već je vreme provodio i napolju.

Možda se ta lisica često motala po Tolstojevoj glavi, jer bi tokom godina, kada ne bi mogao da piše, išao u lov da bi se opustio.

Sofija nije bila uzbuđena zbog knjige koju je pisao, pa je 19. marta poslala pismo sestri Tatjani: „Lav je sinoć počeo da piše knjigu o savremenim životima ljudi. Radi se o nevernoj ženi i čitavoj drami koja iz toga proizilazi.“ S druge strane, Tolstoj je nakon sedam dana pisanja romana poslao pismo filozofu i književnom kritičaru Nikolaju Strahovu, u kom saoseća sa njegovim zdravstvenim problemima i u kom mu priznaje da piše knjigu: „Sada ću ti reći šta ima novo kod mene, ali, molim te, neka ovo bude tajna, jer možda ništa od ovoga ne bude.“

„Skoro čitavu zimu sam proveo skupljajući činjenice o vladavini Petra Velikog, pokušavajući da stvorim jasniju sliku, kad je, neočekivano, moj najstariji sin, Serjoža, počeo da čita roman autora Mihajla Nikolaeviča Zagoskina pod nazivom ‚Юрий Милославский‘. Pomislio sam kako je previše mali da bi to čitao sam, pa sam ja uzeo da čitam sa njim. Zatim je moja supruga donela Puškinove 'Belkinove pripovesti', smatrajući da je to prikladnije za njegov uzrast, ali je i za to bio mali. Posle posla, uzeo sam da pročitam ovu Puškinovu knjigu (po sedmi put, ja mislim), i nisam mogao da se zaustavim dok je celu nisam pročitao, jer sam imao utisak kao da je čitam prvi put. A ono što je najvažnije, posle ove knjige, neke stvari su mi jasnije.“

Ono što mu je bilo jasnije jeste to da treba da odustane od pisanja knjige o Petru Velikom. Puškinovo delo nateralo ga je da shvati da ga pisanje o ovoj temi ne ispunjava.

Činilo se kao da se Tolstoj probudio u Puškinovom svetu, jureću kroz njega u trkačkim čizmama iz slovenskih bajki:

„Nije me motivisao samo Puškin, već njegova dela Pucanj, Egipatske noći, Kapetanova ćerka! Rečenica: 'Gosti su pristizali u vikendicu' me je inspirisala da, nesvesno, počnem da smišljam likove i njihove priče, koje su se kasnije savršeno preplele. Od toga je nastala uzbudljiva, emotivna i lepo napisana knjiga, čiju sam prvu verziju danas završio. Jako sam zadovoljan i, ako Bog da, ova knjiga, koja nije ni nalik onome što sam pisao čitave godine, biće gotova za dve nedelje.“

Ova pretpostavka, da će „Anu Karenjinu“ napisati za dve nedelje, jedna je od najluđih u istoriji književnosti. I šta je tačno Tolstoj mislio kada je rekao da je napisao prvu verziju knjige? Neki od nas prvom verzijom knjige smatraju čitavu priču, od početka do kraja, čiji materijal menjamo po potrebi, dodavanjem ili menjanjem sadržaja. Međutim, Tolstoj je prvom verzijom smatrao nekoliko napisanih scena koje su propraćene dodatnim komentarima.



Prvobitan plan priče od četiri dela i epiloga izgledao je ovako:

Prolog: Ostavlja supruga kako bi utešila snahu i upoznaje Gagina (ime koje je prvobitno bilo namenjeno Vronskom).

Prvi deo:

Poglavlje 1 – Gosti su se okupili na kraju zime, pričaju o Karenjinima i čekaju ih da dođu. Stigla je i nepristojno se ponašala sa Gaginom.
Poglavlje 2 – Svađa se sa suprugom. Prigovara mu što ne iskazuje emocije, govori kako je prekasno da nešto uradi.
Poglavlje 3 – ‹u radničkoj zadruzi› Gagin sa jahanja odlazi na stastanak. Njegov brat i majka ga savetuju da ode kod nje. ‹zabava u njenom domu; njen suprug›
Poglavlje 4 – Gagin na večeri kod Karenjinih. Suprug razgovara sa bratom. Stepan Arkadijevič smiruje situaciju koju su uzburkali Nemci i njegova supruga.
Poglavlje 5 – Trke – on pada.
Poglavlje 6 – Trči kod njega, govori mu da je trudna, priznaje sve suprugu.

Čitavu priču je opisao u samo nekoliko scena, nije je detaljno razradio. Oni koji su pročitali roman, mogu da povežu neke od ovih scena sa radnjom knjige. Ali Tolstoj u ovim beleškama nije stvorio onu Anu koja se nalazi u romanu. Za vreme trke, koja je jedna od najfilmičnijih scena u književnosti, dešava se pad s konja. Tolstoj nikada nije zamišljao da bi Vronski mogao da pobedi u trci. Bez obzira na sva dešavanja i izmene u knjizi, Vronski će pasti s konja, što će naterati Anu da prizna svom suprugu da je trudna.

Drugi deo:

Poglavlje 1 – Ljubavnici su zajedno; on je moli da ostavi supruga. Napušta ga i kaže: „Umirem“.
Poglavlje 2 – Suprug je u Moskvi; Stepan Arkadijevič, umoran, odlazi u klub da razgovara sa svojom suprugom; porodica Stepana Arkadijeviča; tuga Aleksija Aleksandroviča; kaže da ne postoji rešenje, mora da trpi ovu sramotu.
Poglavlje 3 – Čita sve romane, razmatra pitanje. Sve je nemoguće. Odlazi u Trojicu, kako bi se našao sa nihilistima, koji će ga utešiti; posti; ona šalje telegram u kom piše: „Umire, tražim oprost. Dođi.“
Poglavlje 3 – Ona opet sanja; u strahu je od „đavola“. Ostavlja supruga i dete.
Poglavlje 4 – Porođaj; oboje plaču; sve je u redu.
Poglavlje 5 – Počinje da veruje u Boga; spušta roletne; priseća se svega i pati zbog toga. Svi govore kako je to nemoguće.
Poglavlje 6 – Stepan Arkadijevič želi da se razvede. Poslednji bezuspešni (?); slaže se i odlazi.
Ili:
Poglavlje 6 – Stepan Arkadijevič odlazi kod Gagina i njegove majke; Aleksije Aleksandrovič pristaje da oprosti supruzi.

Na kraju drugog i početku trećeg dela vidimo glavne osobine Karenjina: izdržaće bol.

Treći deo:

Poglavlje 1 – Nered u društvu; žele saosećanje. On dolazi, ali kod kuće plače.
Poglavlje 2 – [Ona je] „odbačena“ u društvu; došli su samo oni koje niko ne ceni; ona sija. Scena u kojoj on govori o njoj.
Poglavlje 3 – Povlači se; leti ka majci, kao leptir.
Poglavlje 4 – Nihilisti u njenoj kući; on odlazi, kritikuje ih, ona postaje ljubomorna. Mora da ode na selo.
Poglavlje 5 – Igra u klubu. Oni su na selu, oko njih su samo životinje; zbog čega su izgradili zajednički život? On odlazi. {„}I ja ću onda da odem.{“}
Poglavlje 6 – Utvrđeno je: on je u društvu, ona je kod kuće, očajava.

Ana se oseća užasno. Iako ne vidimo da Tolstoj saoseća sa njom, možemo da zaključimo da je odbačena od sveta.

Četvrti deo:

Poglavlje 1 – Aleksije Aleksandrovič je nesrećan i uništen; njegova braća. Stepan Arkadijevič je vidi, pomišlja kako je nesrećna i želi da joj pomogne. Jedina stvar jeste hrišćanska ljubav; ona se povlači. Ponestaje novca; led se topi; ona se žali i očajava.
Poglavlje 2 – Srećan je, dolazi. Tračevi razjaruju njenu ljubomoru. U kući vlada nezadovoljstvo. Nemoguće je ići u rat.
Poglavlje 3 – Princ M. se trudi oko dece. Tračevi, ljubomora, osećaj neuspeha. Odmor [?][nerazgovetno], još jedan san.
Poglavlje 4 – Aleksej Aleksandrovič dolazi. Užasna scena sa Gaginom. „Nisam kriv.“
Poglavlje 5 – Odlazi iz kuće i beži od svega.
Poglavlje 6 – Obojica, i suprug i brat.

Na kraju...

Epilog: Aleksej Aleksandrovič odgaja ‹decu› sina›. Gagin odlazi u Taškent.

Na ovim stranama nalaze se neke ideje koje će se razviti na nekoliko stotina strana, kao i one koje nisu uključene u knjigu.

Kasnije, tog proleća, Tolstoj razmišlja šta bi mogao da bude prvi deo knjige. Razrađuje Stivin nemoralni život, a kasnije stvara i lik Ljevina.

Prvi deo:

Poglavlje 1 – Stepan Arkadijevič se budi i pravda se supruzi.
Poglavlje 2 - Stepan Arkadijevič ugleda Ordinseva [Ljevina], koji je pun života.
Razna dešavanja.
Poglavlje 3 – U zoološkom vrtu, Ordinsev sa bikom; na klizanju sa Kiti.
Poglavlje 4 – Večera njih troje ‹i razgor o braku›. Stepan Arkadijevič odlazi ‹kući›, kod svekrve; dolazi do pomirenja. „Priznajem, kriv sam, šta još želiš da kažem?“
Poglavlje 5 – Zabava kod Šerbatskih. Ordinasev je slagao; zbunjen je.
Poglavlje 6 – Odlazi na selo.
Poglavlje 7 – Pomirenje sa Doli.
Poglavlje 8 – Dolazak Ane Karenjine na železničku stanicu.
Poglavlje 9 – Svi joj se dive.
Poglavlje 10 – Bal kod guvernera i odlazak za Sankt Peterburg sa Udaševim [Vronskim].

Autor: Bob Blejzdel, odlomak iz studije o romanu „Ana Karenjina“
Izvor: lithub.com
Prevod: Lidija Janjić