„
Rad: Od kamenog doba do robota“ je nova knjiga
Džejmsa Suzmana, britanskog antropologa i fotografa koji uglavnom piše na osnovu iskustva stečenog tokom boravka sa plemenom Juhansi, lokalnom skupinom lovaca/sakupljača u pustinji Kalahari. Ova se knjiga pokazala kao izuzetno vredan izvor informacija za svakoga ko vrši sopstveno istraživanje.
Knjiga predstavlja očiglednu mešavinu različitih stavova i perspektiva iz kojih je posmatrano osnovno pitanje: šta rad predstavlja za ljudska bića. Svakako da dominira antropološki ugao posmatranja, ali knjiga sadrži i sjajne uvide iz drugih naučnih disciplina – filozofije, ekonomije, društvene istorije, arheologije itd. Mada je fundirana u nauci, knjiga je napisana na vrlo pristupačan način, a autor se ne libi da sa čitaocima podeli i sopstvena iskustva sa plemenom Juhansi.
Glavna ideja koju autora zagovara jeste da je istorija rada istovremeno i istorija ekonomije, ne kao nauke, već prvenstveno kao konstrukta ljudske zajednice. Zakon potražnje koji je ugrađen u osnove ekonomske teorije je novotarija kada se uporedi sa celokupnim tokom istorije čovečanstva. Pripadnici plemena lovaca-sakupljača nisu polazili od pretpostavke da priroda proizvodi nedostatak – baš naprotiv, ponašali su se kao da priroda pruža neprekidno izobilje. Ovakvo je ponašanje dokumentovano kod mnogih plemena koja su preživela sve do savremenog doba. „Njihov ekonomski život zasnivao se na pretpostavci o obilju, a ne na zabrinutosti zbog oskudice.“ Objektivno govoreći, ukoliko su lovci-sakupljači radili mnogo manje od zemljoradnika, hranili se bolje i imali više slobodnog vremena, zašto je danas kontekst u potpunosti suprotan i zasnovan na nedostatku koji je, najverovatnije, uglavnom subjektivan i zasnovan na psihologiji?
U ovoj knjizi potraga za istorijom rada prelazi u istoriju proizvodnje i potrošnje energije. Autor definiše četiri „tačke susreta“ koje čine temelj savremenog odnosa prema radu. Prva ovakva tačka je otkriće vatre. „Kada su ovladali korišćenjem vatre kao izvorom energije, dobili su više slobodnog vremena. Otada više nisu toliko često morali da idu u lov, dobili su sredstvo zahvaljujući kojem im je bilo toplo i mogućnost da obogate svoju ishranu, a tako obogaćena ishrana je podstakla razvoj mozga, večito gladnog energije i sve više uposlenog.“ Druga tačka je pronalazak poljoprivrede. Poljoprivreda nam „razotkriva i koliko je formalna ekonomska struktura na temelju koje organizujemo svoj radni život zapravo duboko ukorenjena u poljoprivredi, te koliko su tesno naše ideje o ravnopravnosti i statusu povezane s našim stavovima prema radu“. Treća tačka je stvaranje gradova, koji su „ubrzo postali centri stvaranja nejednakosti“. Konačno, četvrta je tačka nastanak fabrika, kada je „stanovništvo zapadne Evrope naučilo kako da oslobodi energiju iz fosilnog goriva i transformiše je u do tada nezamisliv materijalni prosperitet“.
Knjiga nas vodi na putovanje, od samih početaka razmišljanja o tome kako životinje delaju i šta je prava definicija rada. Istražuje pretpostavku presudnih aktivnosti kao neophodnog preduslova za rad. Vodi nas kroz doprinose upotrebe
alata u procesu razvoja ljudske vrste i rada, a zatim i kroz četiri već pomenute „tačke susreta“.
Knjiga ukazuje na to da mnoge od opšteprihvaćenih pretpostavki o istoriji rada često nisu tačne. Otkrivamo da prvi alati, u stvari, uopšte nisu bili alati. Da su velike građevine starije od poljoprivredne revolucije, kao i da gradovi imaju mnogo drugačije istorije nego što biste očekivali.
Jedna od glavnih pretpostavki koje se provlače kroz čitavu knjigu jeste promena u načinu razmišljanja koja prati prelazak sa društva lovaca-sakupljača na zemljoradničko društvo. Lovci-sakupljači razmišljaju kratkoročno i fokusirani su na trenutno dobit. Poljoprivrednici, sa druge strane, uživaju ono što se obično naziva „ekonomijom odložene dobiti“, zato što će zarada uslediti u nekom kasnijem trenutku procesa rada. Suzman argumentovano tvrdi da ideja ekonomije oskudice počiva upravo na ovoj promeni pristupa. Pojava novca, kredita i društvene hijerarhije, posledica je ove promene pristupa.
Koncepti koji se danas podrazumevaju, poput „vreme je novac“, nastali su u najkraćem delu istorije ljudskog roda, a nakon industrijske revolucije pojavilo se više fenomena istog ili sličnog značaja, posebno u poslednjih nekoliko decenija. Otkrivamo i da su osnovne pretpostavke ekonomije kao nauke, koje je Adam Smit ilustrovao na sjajan način, jednostavno netačne. Ekonomija kakvu poznajemo je mnogo više društvena norma negoli precizna nauka.
Još jedna interesantna analiza koja se može izvesti iz podataka koje pruža ova knjiga jeste razmatranje odnosa rada i automatizacije. Svi mi imamo osećaj da je ovo neko sasvim novo iskustvo. Čovečanstvo, međutim, već milenijumima pokušava da veliki deo rada prebaci na „ne-ljudske“ radnike. Ovi su radnici, u skladu sa socijalnim normama i istorijskim kontekstom, bili životinje ili robovi. (Nepriznavanje robova kao ljudi jedna je od ključnih karakteristika svakog društva u kome je postojalo robovlasništvo.) Interesantno, sva ova nastojanja menjala su društva i izazivala dalje nemire, a sve zbog odnosa rada i kapitala.
„Rad: Od kamenog doba do robota“ zaista je izuzetna knjiga za sve oni koji žele bolje da razumeju kako rad utiče na razvoj društva. Sposobnost autora da izabere društvene trendove koji poprimaju konačan oblik kroz milenijume razvoja, izbegavajući pri tome klasičnu hronologiju kakva se obično koristi, stvarno je izuzetna. Čitanje ove knjige predstavlja neprekidnu vežbu za mozak kojom preispitujemo mnoge naše pretpostavke.
Knjiga potvrđuje i način razmišljanja koji sam nedavno usvojio – rasuđivanje o konceptu rada podrazumeva rasuđivanje o konceptu vrednosti. U knjizi možda nedostaje pogled u budućnost. Autor gradi jake argumente za promišljanje o održivosti iz drugačije perspektive i dovodi u pitanje ideju rasta kao ključne za našu percepciju ekonomije. Međutim, ne predlaže način na koji bi se rad dalje razvijao. Možda kroz neku novu „tačku susreta“ koja bi unela pometnju u budućnost rada.
Autor: Serhio Kareda
Izvor: sergiocaredda.eu
Prevod: Milan Radovanović