VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Razgovor o mostovima između dve kulture
24.10.2017.
U okviru programa 62. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu u utorak, 24. oktobra od 15 sati u Hali 4 na štandu Irana, upriličen je zanimljiv susret pisaca iz Srbije i Irana.
Dobitnik Ninove nagrade Dragan Velikić i omiljeni pisac za decu i mlade Uroš Petrović sa dvojicom istaknutih iranskih pisaca Mohamadom Kešavarzom i Mohamadrezom Bajramijem razgovarali su o književnosti i razmenili utiske o Sajmu knjiga i sličnostima i razlikama dveju kultura.
Velikić veruje da je moguće napraviti mostove između kultura i da se to najlakše postiže knjigama.
Od gostiju iz Irana čuli smo da su od srpskih autora samo Andrićeva dela prevedena na persijski jezik, dok su na njihovom podneblju najčešći prevodi sa francuskog, ruskog i engleskog jezika. Prevodna književnost je dobro primljena od strane čitalaca i knjige često dožive nekoliko izdanja. Takva dela najviše kupuju mladi jer je to način da se upoznaju sa drugim kulturama. Velikić u tome vidi priliku da se na tržište Irana plasiraju knjige srpskih pisaca.
Naši autori su bili radoznali da saznaju koliki su tiraži knjiga u zemlji koja broji 80.000.000 stanovnika. Kolege iz Irana se istakle da se „ozbiljna literatura“ štampa u prosečnom tiražu od dve do tri hiljade primeraka, dok se popularna literatura štampa i u tiražima od 100.000.
Zanimljivost koju smo čuli tokom razgovora je da u njihovom sistemu obrazovanja ne postoji obavezna lektira već samo preporuke koje daje ministarstvo.
Uroš se zahvalio na razgovoru i napomenuo da je zajednički imenitelj za Srbiju i Iran, turbulentni prostor koji inspiriše.
Dobitnik Ninove nagrade Dragan Velikić i omiljeni pisac za decu i mlade Uroš Petrović sa dvojicom istaknutih iranskih pisaca Mohamadom Kešavarzom i Mohamadrezom Bajramijem razgovarali su o književnosti i razmenili utiske o Sajmu knjiga i sličnostima i razlikama dveju kultura.
Velikić veruje da je moguće napraviti mostove između kultura i da se to najlakše postiže knjigama.
Od gostiju iz Irana čuli smo da su od srpskih autora samo Andrićeva dela prevedena na persijski jezik, dok su na njihovom podneblju najčešći prevodi sa francuskog, ruskog i engleskog jezika. Prevodna književnost je dobro primljena od strane čitalaca i knjige često dožive nekoliko izdanja. Takva dela najviše kupuju mladi jer je to način da se upoznaju sa drugim kulturama. Velikić u tome vidi priliku da se na tržište Irana plasiraju knjige srpskih pisaca.
Naši autori su bili radoznali da saznaju koliki su tiraži knjiga u zemlji koja broji 80.000.000 stanovnika. Kolege iz Irana se istakle da se „ozbiljna literatura“ štampa u prosečnom tiražu od dve do tri hiljade primeraka, dok se popularna literatura štampa i u tiražima od 100.000.
Zanimljivost koju smo čuli tokom razgovora je da u njihovom sistemu obrazovanja ne postoji obavezna lektira već samo preporuke koje daje ministarstvo.
Uroš se zahvalio na razgovoru i napomenuo da je zajednički imenitelj za Srbiju i Iran, turbulentni prostor koji inspiriše.
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Jelena Bačić Alimpić o romanu „Krojač“: Priča o izuzetnom herojstvu, časti, požrtvovanosti, ljudskoj dobroti i iznad svega – ljubavi
09.05.2025.
Nedavno je Jelena Bačić Alimpić objavila svoj novi roman pod nazivom „Krojač“. To je roman o onima koji su krojili život uprkos smrti, o tajnama koje su ostale sačuvane u šavovima odela i o sudbini, k...
više
Đorđe Bajić: Šta donosi prvi Trilerfest? [video]
09.05.2025.
Uoči Trilerfesta, prvog regionalnog festivala trilera i kriminalističkog žanra, koji se od 16. do 18. maja održava u Domu omladine Beograda, u emisiji „Hajde da razgovaramo“ gostovao je pisac i scenar...
više
Prikaz romana „Gubitak slike ili Planinom Sijera de Gredos“: Povratak smisla
09.05.2025.
Roman „Gubitak slike“ jedan je od najambicioznijih i najopsežnijih narativnih poduhvata austrijskog nobelovca Petera Handkea (1942), koji sabira mnoge tematske i stilske osobenosti njegovog celokupnog...
više
Prikaz zbirke „O čemu ne govorimo“: Osećaj za kraj
09.05.2025.
Njene teme su telo, bolovi koje trpi i bolesti s kojima se bori. Junakinje – i slavne i anonimne – suočene su sa istom mukom. Fizička nemoć i telesna patnja uslovljavaju izolaciju i povlačenje u sebe,...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.