Razlog zbog kog volimo Kolin Huver je – uteha

Čak šest romana Kolin Huver je završilo na listi najprodavanijih knjiga Njujork tajmsa za 2022. godinu, dok se u Engleskoj za prvo mesto bori sa Ričardom Ozmanom. Kako li je to postigla?

Prva njena knjiga koje sam se latila je „Sa nama se završava“, a kada sam je otvorila u metrou, spazila sam da je žena koja je sedela pored mene čitala „Sa nama počinje“. Ovakav scenario se ne dešava često sa knjigama drugih pisaca. Huverova je najprodavaniji pisac u Americi, sa šest naslova na listi bestselera Njujork tajmsa za 2022. godinu. „Čak i kada bismo je na bilo koji način poredili sa ostalim piscima, ne bismo mogli da potpuno obuhvatimo brojnost i posvećenost njene publike“, napisala je Aleksandra Alter za Njujork tajms. Iako se u Engleskoj za tron bori sa Ričardom Ozmanom i tri njegove knjige koje su se tokom 2022. godine nalazile u vrhu najprodavanijih naslova prema Sandej tajmsu, ona je opet krunisana titulom „bespogovorno najvećim piscem godine“.

Klasičan primer romana Kolin Huver je priča koja se poigrava imperativima ljubavnih odnosa i preprekama koje je 21. vek sa sobom doneo, dvoje junaka u dvadesetim godinama čiji odnos ne sprečavaju roditelji ili društvo, ili stalež, ili novac, već sopstvena emocionalna nedostupnost. Ili su prezauzeti, ili previše pregoreli, istrošeni, tupi i prazni da bi prepoznali ljubav – jedino što žele je seks bez obaveze. Ali povezanost se ipak među njima javlja, a oni se samo sve više zapetljavaju.

Huverova je izjavila kako se trudi da prkosi okvirima žanrova dok legija njenih obožavalaca smatra da ona sama predstavlja sopstveni žanr, iako njena dela, u većini slučajeva, možemo podvesti pod književnost za mlade (Young Adult).

Gde god ih svrstavali, knjige Kolin Huver ne čitaju samo mladi. Prosečna starost njenih čitalaca je 35 godina. Knjige možda govore o emocijama mladih, ali nisu samo njima namenjene. One pružaju utehu, navodi Hana Grifits, nekadašnja urednica.

Uspeh njenih knjiga nije priča o piscu koji ne može da objavi svoj rad i koji putem čiste vere u sebe sam stvara svoju publiku, primoravajući izdavačku industriju da obrati pažnju. Huverova je uvek jasno stavljala do znanja o svojim počecima: nikada nije pokušala da dobije autorski ugovor za objavljivanje knjiga, veoma je skromnih očekivanja i nema želju da se upliće u biznis. Sama je omogućila objavljivanje svog prvenca Slammed, jer je njena mama tada nabavila Kindle, pa je htela da ga učini pristupačnim, da joj omogući da ga pročita. To je bilo krajem 2011. godine, a narednih meseci usledio je nastavak, roman Point of Retreat, koji je objavila na Wattpadu, platformi za samizdat izdanja. Ova platforma je alfa i omega što se tiče fanfikcije – samizdatih izdanja koju pišu obožavaoci na osnovu romana svojih omiljenih pisaca ili idola: o omiljenom muzičaru ili glumcu, junaku iz TV serije ili video-igrice, pa i neke druge knjige. Fanfikcija je idiosinkratična, a češće i erotična – iz očitih razloga.

Jedna četrnaestogišnja ljubiteljka romana Kolin Huver je rekla da ona „piše za one koji ne vole da čitaju. Svaka njena knjiga je kao fanfikcija koja je inspirisana upravo tom knjigom“. Huverova piše u romanesknoj formi, ali se ne trudi da to i bude. Ona je vešta i vrcava, njeni zapleti pokreću i utiču na to da junaci sami stanu na svoje noge. Da je želela da se njeni romani čitaju kao i svi ostali, komercijalni poduhvati, sigurno ne bi imala porblema da ih tako i napiše. Ali to nije ono što želi njima da postigne.

Sećam se jedne igre rečima iz detinjstva: na nesreću – ispala sam iz aviona, srećom – imala sam padobran, na nesreću – padobran je imao poderotinu... Šablonski romani koji za cilj imaju jedino zaradu mogu uspeti ako pucaju na emocije, ako komplikuju stvari i čine ih prefinjenijim. Ali šta ako ne krenete tim putem? Šta ako ponudite golu istinu? (Izvinjavam se unapred zbog spojlera koji se tiču romana „Sa nama se završava“) „O zaboga, otac ti je mrtav!“; „Hvala nebesima jer je bio nasilan“; „Ali tvoja mama je tužna“; „Zato je srećna što sad imaš momka“; „Ali, avaj, i momak ti je nasilan“! Šta ako sve vreme shvatate kuda sve vodi, a upravo su nagli prelazi deo užitka u vožnji?

Maris Blek je onlajn kritikom počela ozbiljnije da se bavi kada je počela da piše o Huverovoj. „Preporuke sam pisala tako kao da pričam sa drugaricom. U stilu: OMG, moraš da pročitaš ovo, a reći ću ti i zašto.“ To je bilo još 2012. godine kada TikTok nije postojao. Blekova kaže kako je u početku pisala recenzije samo za knjige iz žanra paranormalne fantastike koje su objavljene tradicionalnim putem, i počele su da deluju pomalo šablonski. „Autori dela fanfikcije nemaju cilj da im knjige bude objavljene, već prosto pišu iz srca.“

Nakon objave sada čuvene recenzije brzina uspona Kolin Huver postala je strmoglava. Do avgusta 2012. godine njena prva dva romana našla su se na 8. i 18. mestu liste bestselera Njujork tajmsa, dok je njen treći roman (Hopeless) postao prva samizdata knjiga koja se uspela na vrh liste u januaru 2013. godine. Huverova je dala otkaz na poziciji socijalnog radnika kako bi se posvetila pisanju, i počela da objavljuje po tri romana godišnje. Potpisala je ugovor za Simon & Schuster, što nije retka pojava u svetu izdavaštvu da se dobije na osnovu prodaje i brojki.

A onda je na scenu stupio TikTok; ili bolje BookTok, segment platforme na kojoj se objavljuju video-snimci koji je doživeo najneočekivaniji uspeh. Nedavno istraživanje je pokazalo da je 59% osoba starosti od 16 do 25 godina izjavilo kako im je BookTok pomogao da otkriju svoju strast za čitanjem. Svaki roditelj koji ima tinejdžera je verovatno pao u nesvest kada bi mu dete iznebuha tražilo da mu kupi knjigu. Kako se to za ime sveta desilo?

Format na BookToku je kratak i sladak: korisnik obično snima sebe kako iskreno govori o tome što mu se jeste ili nije dopalo u knjizi, u trajanju od 15-ak sekundi, jednog, tri ili deset minuta. „Sadržaj na TikToku uglavnom deluje autentičnije od drugih“, kaže Edel Flad, rukovodilac za edukaciju i lajfstal TikToka za englesko tržište. „Nije vam potrebno iskustvo u montaži video-materijala ili mnogo pratilaca. Iskustvo na platformi je kao da vam knjige preporučuju bliski prijatelji.“ Autentičnost je nešto čime se najveći deo korisnika platforme bavi – bilo da je u pitanju autentičnost utisaka samih korisnika ili autentičnost pisaca – odakle su počeli i da li su zadržali istu čar nakon postignutog uspeha.

BookTok je pogazio sve što se u izdavaštvu do sada smatralo zagarantovanim uspehom. „Ono što je sveže izašlo iz štampe i što je relevantno, knjige koje ’morate’ da pročitate, nije nužno ono što ima dobru prođu“, kaže Fladova. Uspeh koji je postigao roman „Ahilova pesma“ Madlin Miler pravi je primer za to – prvobitno je objavljena 2011. godine, dok nije doživela bum! na TikToku. „Izdavači su bili u šoku kada knjige odjednom više nije bilo na stanju po magacinima. Onda su shvatili da je postala fenomen na BookToku“, kaže Grifitsova. „Odjednom je prodato 50.000 primeraka, što je dovelo do čistog profita s obzirom na to da su sva uložena sredstva pokrivena zaradom od prethodnih godina. Odjednom su ponovo počela da se štampaju opskurna izdanja malih izdavača – i niko to više nije mogao da kontroliše“.

U prvoj polovini 2023. godine objavljeni su podaci o zaradi od 215 miliona funti na romanima u Engleskoj, čemu je znatno doprineo BookTok s obzirom na to da je dostignut najbolji rezultat prethodnh 15 godina. Neverovatan podatak je da je od ukupne zarade Kolin Huver zaslužna za 6,2 miliona funti profita. „Nakon pandemije određeni žanrovi su doživeli procvat i znatnu potražnju, poput ljubića, SF-a i fantastike, a naročito miks ljubavne i fantastične tematike. Čitaoci žele da pobegnu od stvarnosti, veruju u ljubav i nadu“, kaže Sofi Laber, menadžer književne agencije C&W.

Kolin Huver je verovatno najbolji primer uspešnog eksperimenta koji je pružio čitoacima upravo ono što im je potrebno. I sigurno je suvišno dovoditi u pitanje da li dobro piše. Publika je već donela svoj sud!

Autor: Zoi Vilijams
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Chad Griffith