Bruer je neurolog i psihijatar koji se bavi nastankom navika i svesnošću. Na njegovoj veb-stranici piše da se „strastveno bavi time kako mozak funkcioniše i kako to saznanje može biti iskorišćeno da bi se ljudima omogućilo da na korenit i trajan način izmene svoje živote.“
„
Razmrsite klupko anksioznosti“ je rezultat Bruerovih dugogodišnjih istraživanja, i sistematično se bavi načinom na koji anksioznost, dugoročno, pomaže stvaranje negativnih navika. Ovo se pokazalo kao savršena knjiga za mene, pošto sam uspeo da uvidim koliko me je anksioznost, u stvari, sputavala i to ne samo tokom ovog nezgodnog perioda. Oduvek me fasciniraju istraživanja vezana za ljudski mozak i teorije o tome kako funkcioniše naš um. Obožavam jogu i meditaciju, te stoga mnoge od ideja svesnosti za mene nisu ništa novo. To, međutim, samo po sebi, nije bilo dovoljno.
Pretpostavljam da je tek mali broj vas proveo sate i sate brinući toliko da vam zbog toga bude fizički loše, i to zbog problema koji, u stvari, ne postoje. Ili pak noseći u sebi osećanje strepnje, a da uopšte ne znate zbog čega ste tačno uznemireni. To su pitanja kojima se ova knjiga bavi.
Bruerova metoda je relativno jednostavna. Opisuje je koristeći analogiju sa brzinama u automobilu. Prvu brzinu predstavlja mapiranje mozga. Objašnjava kako sve navike prate jednostavan obrazac okidača, ponašanja i rezultata. Ako ih dovoljno puta ponovite, ti obrasci se „utisnu“ u vaš mozak, pa svaki put kada naiđe na određeni okidač, vaš mozak želi da odreaguje na način na koji je navikao da reaguje.
Identifikovanje navika je neophodan, ali istovremeno tek prvi u nizu koraka. Sledeća brzina je svesnost. S vremenom nas mozak navodi da želimo nagrade, a to nam, u stvari, samo odmaže. Primera radi, mnogi među nama koji konstantno osećaju zabrinutost, ubedili su sebe da je briga nešto neophodno, nešto što nam pomaže da budemo uspešni u školi, na poslu ili prilikom planiranja odmora. Svesnost će vam pomoći da shvatite stvarne posledice postojećih navika, umesto da ih posmatrate iz perspektive onoga što očekujete ili onoga čime je ta ista navika rezultirala u prošlosti. Hrana je dobar primer. Možda vas određena vrsta hrane „teši“, pošto vas asocira na trenutke sreće, ali je, u stvari, uopšte ne volite onoliko koliko mislite. Svesnost, u ovom slučaju, znači biti svestan uticaja određene navike u sadašnjosti, a ne samo prošlosti. Bruer nas savetuje da se bavimo stvarnim senzacijama, umesto da razmišljamo o tome kako bi trebalo da se osećamo. Svesnost nam može pomoći i da naučimo naš mozak da su neke nagrade kratkoročno dobre, ali dugoročno imaju negativan uticaj. Džadson naglašava nešto što sam čuo i na terapiji – stalno sebi postavljajte pitanje: „Na koji način ovo tebi koristi?“
Treća brzina je osmišljavanje strategija kojima ćete zameniti navike. Bruer je razvio nekoliko strategija kojima se ovo može postići i relativno ih je lako primeniti. Ističe, na primer, da iako ne možete da meditirate tokom posebno stresnog sastanka na poslu, možete obratiti pažnju na disanje. To je sasvim dovoljno da vas izvuče iz inicijalnog ciklusa nagomilavanja anksioznosti. Dve dodatne strategije koje opisuje su „Sve što nam treba je ljubav“ i „Neprekinuta navika postavljanja pitanja
Zašto“. Ovo je za mene bilo posebno važno. Predstavlja osećanje brige, kada ne znate zbog čega ste tačno zabrinuti, što vas dalje čini anksioznijim, jer ne možete sebi da objasnite o čemu se tačno radi, te stoga ne možete ni da pronađete rešenje problema sa kojim se suočavate. Rešenje koje on predlaže jeste da konstantno sebe podsećamo da „
zašto nije bitno“.
Bruer piše i o značaju radoznalosti. Ovo mi se učinilo manje relevantnim za moj primer, ali me je navelo na zaključak sličan onome do koga dolazim kada razmišljam o meditaciji – istražite ono što osećate bez predrasuda, pošto vas predrasude uvlače u ciklus anksioznosti. Bruer mnogo piše o smeštanju doživljaja u pozitivan okvir, umesto u negativan. Meni se to čini kao nešto što je lako reći, ali teško izvesti. Doduše, ističe da je u pitanju nešto što se mora uvek iznova uvežbavati, kako bi se izgradila nova navika koja će zameniti onu negativnu.
Bruer ističe da određene stvari u knjizi ponavlja zato što su važne. Ponavljanje određenih ideja je prilično korisno jer pomaže da se ovih ideja lakše setimo u stresnim situacijama. Uz to, ponavljanje predstavlja osnovu stvaranja navika, te isticanje istih ideja u različitim oblicima zaista pomaže.
Ovo je definitivno knjiga koju preporučujem svakome ko se bori sa anksioznošću ili jednostavno želi bolje da razume šta znači biti anksiozan. Dugo sam bio ubeđen da su anksiozni samo oni ljudi koji doživljavaju napade panike, ali je u ovoj knjizi opisano nekoliko različitih oblika anksioznosti. Smatram da je pravilno razumevanje problema značajan korak u smeru pronalaženja odgovarajućeg rešenja i u tome će vam ova knjiga sigurno pomoći.
Izvor:
thebookstop.wordpress.com
Prevod: Milan Radovanović