Čitanje naglas sa decom razvija jezičke sposobnosti i pismenost, ojačava odnos roditelji–deca i predstavlja temelj na kojem će se graditi uspeh u školi i na poslu. Ovo su korisni učinci čitanja na decu preko jedne godine starosti, ali da li se isto može reći i za najmlađe, za bebe od svega nekoliko meseci?
Sudeći po nedavno objavljenoj studiji u Sjedinjenim Američkim Državama, reklo bi se da je odgovor potvrdan: redovno čitanje je korisno za postizanje boljeg rezultata u jezičkom razvoju kod dece već od devet meseci i trebalo bi da bude podsticano u kliničkoj praksi.
Studija
Roditelji i staratelji koji su dali svoju saglasnost za učestvovanje u studiji bili su podeljeni u tri grupe. Grupa A je dobila dvadeset knjiga koje je izabrao logoped, ali nije dobila uputstva u vezi sa učestalošću čitanja. Grupa B je dobila istih dvadeset knjiga, ali uz instrukcije da treba da deci čitaju više od jedne knjige dnevno. Treća, grupa C, nije uključena u studiju od druge bebine nedelje, već od trećeg tromesečja trudnoće. Majkama iz ove grupe, koje su dobile ista uputstva kao majke iz grupe B, prikazan je i kratak video o značaju razvoja mozga u detetovoj prvoj godini, počevši od 34. nedelje trudnoće. Sve grupe su dobile zadatak da vode dnevnik o učestalosti čitanja. Kako su se ponašali roditelji?
Učestalost čitanja
Tokom kontrola posle dva, četiri, šest, devet i dvanaest meseci analizirana je učestalost čitanja. Na osnovu rezultata, učesnici su podeljeni u dve grupe: prva u kojoj je deci čitano barem sedam knjiga nedeljno i druga, u kojoj su završili uglavnom roditelji iz grupe A, koji su čitali manje od sedam knjiga.
Demografski podaci o starosti trudnoće, majčinom i očevom obrazovanju, broju odraslih i dece u porodici i o starosti roditelja su bili slični u grupama A i B; grupa C se razlikovala samo po majčinom obrazovanju, koje je bilo više po godinama školovanja. Radi se o 15,2 godine u odnosu 13,4 u grupi A i 13,7 u grupi B.
Uticaji na jezik
Tokom kontrola bebe su ocenjivane testom za receptivni i ekspresivni govor (Receptive-Expressive Emergent Language Test) koji se zasnivao na razgovoru sa roditeljem/starateljem, i koji je omogućavao davanje bodova za aktivno, pasivno i kombinovano korišćenje jezika. Sertifikovani logoped je evaluirao rezultate prikazani na grafiku normalne (Gausove) raspodele sličnom grafiku za koeficijent inteligencije.
Značajno viši rezultati su zapaženi kod dece kojima je čitano barem 7 knjiga nedeljno počevši od njihovog devetog meseca. Početne sličnosti sugerišu da ne postoje značajne urođene razlike, i da povećanje statičkog značaja verovatno pokazuje kumulativno dejstvo redovnog čitanja.
„Jedna knjiga na dan je lak zadatak za nove porodice“, smatra Adam M. Franks, profesor za zdravlje porodice i zajednice na školi medicine „Džoan Edvards“ i autor studije. „Vrlo je uzbudljivo videti da postoji merljivi napredak u govoru i razumevanju pre nego što beba napuni prvu godinu, a pravi pobednici su deca i porodice koje su učestvovale u projektu i koje su imale koristi od iskustva zajedničkog čitanja.“
Korisni saveti
Zahvaljujući ovoj studiji ima smisla razmišljati o tome da se jednostavnom intervencijom na nivou ambulatorija može poboljšati razvoj receptivnog i ekspresivnog govora kod novorođenčadi do jedne godine i, samim tim, njihov jezički i akademski uspeh, kao što pokazuju aktuelne studije. Jasno je da ove intervencije treba i moraju da počnu u najranijem uzrastu. Na koji način?
Osim čitanja barem jedne knjige na dan, bilo bi bolje birati stimulativno okruženje za čitanje kod kuće. U ovoj situaciji se pojačava neurološka aktivnost u oblastima mozga zaduženim za jezičke sposobnosti višeg stepena, uključujući tu i semantičku obradu i imaginaciju. Osim toga, veza između roditelja i deteta koja se stvara zajedničkim redovnim čitanjem pozitivno utiče na psihosocijalno funkcionisanje roditelja i na ponašanje deteta. Kako bi roditelji bili u mogućnosti da rano počnu da čitaju deci, važno je promovisati javne biblioteke i nacionalne programe čitanja.
Dobar početak
Studija se, koliko god da je obećavajuća, zasniva na prilično ograničenom uzorku: radi se o dvadesetak beba u svakoj grupi (A, B i C). Iz ovog razloga buduća istraživanja bi trebalo da potvrde ove rezultate na široj skali. Osim toga bi trebalo istraživati uticaj socijalnih odrednica, kao što su spremnost roditelja da čitaju sa kulturnog, psihološkog i radnog aspekta. Mogla bi se uzeti u obzir i mogućnost da se ovaj model proširi kako bi se procenjivale genetske i lingvističke razlike, pa čak i razlike između različitih medija za čitanje. Ova studija predstavlja dobar početak, koji zaslužuje da bude produbljen u budućnosti. Ostaje činjenica da je čitanje, od malih nogu, uvek dobra ideja.
Autor: Katerina Facion, pedijatar
Izvor: fondazioneveronesi.it
Prevod: Olivera Miok