Svima nam je ponekad potreban odmor i ja ću rado priznati da sam uživao u serijalu o Hariju Poteru i „Pedeset nijansi – Siva“. Ali postoji oblast koju sam do sada krio u tajnosti...
Kao čitaoci volimo da ističemo ono na šta smo ponosni, bilo da je reč o čitanju Prusta na francuskom jeziku, uživanju u velikim delima ruskih književnika, pamćenje mnogih Šekspirovih rečenica ili držanje koraka sa najboljim i najnovijim savremenim romanima. I sam sam radio neke od tih stvari kao svako ko je akademski građanin i mnogo voli da čita. Ali kao i svakom čitaocu, i meni je ponekad potreban odmor tako da postoji širok opus knjiga koje sam pročitao, a na koje nisam ponosan.
Pročitao sam mnogo trilera, često se vraćam klasicima dečje književnosti i veoma su mi dragi laki romani (volim Adrijana Mola i na neki način sam zaljubljen u Bridžet Džouns). Bio sam ravnodušan kada se serijal o Hariju Poteru pojavio i nije me ni najmanje zanimala fantazija poput tamnica i zmajeva (što je ekvivalent za odrasle u magijskom realizmu). Ali kako je Hari postajao popularan, dovoljno sam se zainteresovao da pročitam prvu knjigu i pročitao ceo serijal, diveći mu se do kraja.
Čitanje romana o Poteru je bilo presedan i novootkriveni pogled na moje čitalačke navike doveo je do serije neočekivanih susreta. (Neki od njih su bili sudbonosni. Na primer, da nisam čitao Dž. K. Rouling koja je dobra, ne bih došao do Filipa Pulmana koji je predivan.)
Odbacio sam skepticizam prema novim popularnim stvarima koji sam gajio celog života i osetio kako me u sebe uvukla oluja trendova. A onda se pojavio roman „Pedeset nijansi – Siva“. Bio je intrigantan. Volim erotske romane iako – kako sam već napominjao – veoma malo kvalitetnih dela ima u tom žanru.
„Pedeset nijansi“ je reklamiran kao „pornić za mame“, ali pretpostavljam da je broj uspešnih žena koje su masturbirale čitajući romane drastično potcenjen. Mislim da je ono što su žene pronašle u vešto zgotovljenim romanima E. L. Džejms bilo odlično smeštanje u pravi žanr, onaj u kome se jača ličnost nameće slabijoj i oblikuje je. Naravno, u ovom slučaju dominantna osoba je ona za koju se pretpostavlja da je bezazlena, a pokorna je perverzni multimilioner koji ima fobiju od privrženosti. (Upozorenje, sledi spojler.) Do kraja poslednjeg romana, mlada žena je uspela da ga potpuno promeni, venčavaju se i imaju decu. Još jedan slučaj pripitomljavanja nitkova: dovoljan da vaša unutrašnja boginja napravi piruetu od oduševljenja.
Ne smeta mi kako god da karakterišete ovakvo štivo: bilo da ga posmatrate kao eskapizam, laku literaturu, neozbiljnu književnost ili nešto sramotno. Čitanje ovakvih romana pruža istu vrstu prolaznih uživanja kao konzumiranje brze hrane i verovatno je jednako dobro ili loše za vas. Ali kao što je malo verovatno da ćete zapamtiti hamburger koji ste pojeli prošle nedelje, tako i ovi naslovi i zapleti brzog čitanja lako napuštaju vaše sećanje. Često kada pročitam triler, ne mogu da se setim ni naslova ni pisca, a ponekad ni radnje. Pa šta?
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković