Ršumdan u Dečjem kulturnom centru

Povodom 58 godina književnog rada Ljubivoja Ršumovića i 50 godina od objavljivanja prve knjige, Dečji kulturni centar organizovao je literarno-muzički događaj „Deca su ukras sveta“.


 
U Velikoj sali u sredu, 22. aprila, okupilo se nekoliko stotina dece kako bi sa svojim omiljenim piscem proslavili njegove jubileje. U priči o celokupnom književnom opusu Ljubivoja Ršumovića učestvovali su Matija Bećković, Raša Popov, Leontina i hor Čarolija, Uroš Petrović, Zoran Rambosek, Radoslav Grajić, Ivona Rambosek, Mari Mari, Zoran Leković i deca.
 
Manifestaciju je otvorio hor Čarolija pesmom „Deca su ukras sveta“, svojevrsnom dečjom himnom koju je napisao Ljuba Ršum.
 
Prisutne je najpre pozdravio direktor Lagune Dejan Papić, koji je sa decom podelio svoju tajnu da nije voleo lektiru, „ali sam zato čitao Ljubine knjige. Moja prva bila je ’Ma šta mi reče’ i mislim da sam uz nju zavoleo knjige i čitanje.“
 
Najveći živi pesnik za decu prve pesme objavio je 1957. godine u užičkim Vestima i beogradskim Književnim novinama, a prva samostalna knjiga koju je objavio nije bila zbirka pesama već knjiga priča „Tandara Mandara“ iz 1965. godine, koju je i pokazao svim prisutnima.
 
Za najveći broj Ljubinih pesama muziku je napisao poznati kompozitor Zoran Rambosek, čak 40, a deca su u jedan glas otpevali pesmu „Vuk sa ovcom nešto ima“.
 
Ršum je napisao preko 90 knjiga, uglavnom za decu. Najpoznatiji su naslovi „Ma šta mi reče“, „Još nam samo ale fale“, „Nevidljiva ptica“, „Sjaj na pragu“, „Zov tetreba“, „Uspon vrtovima“, „Severozapadni krokodil“, „Opasan svedok“, „Ne vucite me za jezik“, „Bukvar dečjih prava“, „Tri čvora na trepavici“, „Poverenje u Sunce“, „Tajna ledene pećine“, „Sunčanje na mesečini“, „Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke“, „Zauvari“…
 
Raša Popov je Ršuma upoznao sa 20 godina. Posebno ih je zbližila saradnja na TV serijalu „Fazoni i fore“. Raša je brojao i izbrojao da je Ršum do sada prodao milion i po knjiga, ili 8 teretnih vagona ili 4 kamiona sa prikolicom.
 
Akademik Matija Bećković je Ršuma nazvao svojim „mlađim vršnjakom“. Sreli su se na fakultetu. „Bio je lep, stasit, vedar, zdrav, bistar Zlatiborac, plavušan. Dok je pisao ozbiljnu poeziju bio je golobrad i bezbrižan, a kad je počeo da piše za decu, namrgodio se i preko noći pustio brkove, kakve se među pesnicima niko nije usudio da nosi posle Vuka Karadžića.“
 
Muziku za Ljubine pesme komponovao je i Radoslav Grujić. Možda je najpoznatija „Vuče, vuče, bubo lenja“. „Ljub i ja smo zajedno radili na televiziji i sarađivali smo radeći seriju ’Dvogled’. Zamoliio me je da uradim muziku za pesmu ’Vuče vuče’, ali da bude lepa, jednostavna, da deca mogu lako da je nauče. Tako je i bilo. Pesmu je prvi otpevao glumac Ljubiša Bačić Baja, a kasnije su je pevali Dragan Laković, Đuza Stojiljković i mnogi dečji horovi.“
 
Na kraju Ršumdana deca su se družila sa svojim omiljenim piscem i dogovarala sledeći susret.